Ima onih koji su skloni tome da televizijski program optuže za mnogo toga, pa i za ono što ne treba. Često je, recimo, verovanje da na alkoholizam među mladima u velikoj meri utiče ono što vide na televiziji.
Uverenje ide otprilike ovako: tinejdžeri gledaju emisije o izlascima, žurkama (gde, naravno, svi piju), vide i reklame za alkoholne napitke, i pod uticajem svega toga i sami počinju da piju. Međutim, sprovedeno je jedno istraživanje nad tinejdžerima i prema rezultatima tog istraživanja televizija nema baš toliki uticaj kao što se često smatra.
Istraživanje je sprovedeno nad tinejdžerima koji još uvek nisu probali alkohol. Ispalo je da su svi oni atraktivni snimci ludih zabava gde se mnogi, pa i idoli mladih, opijaju, samo još jedna u nizu informacija za one tinejdžere u čijem okruženju nema potencijalnih alkoholičara. Takođe, pokazalo se da, bez obzira na atraktivnost snimaka, oni ne dovode obavezno do želje tinejdžera da probaju alkohol i da se opiju, a kamoli da postanu zavisni od pića.
Šta je, onda, to što najčešće navede mlade na piće i na opijanje? Jedan bitan faktor je njihova sopstvena porodica – ako u porodici već postoji neko ko se opija ili ako ih porodica zanemaruje i njihovo vaspitanje prepušta televiziji i ulici. Drugi bitan faktor je društvo tinejdžerovih vršnjaka – ukoliko to društvo već pije, tinejdžer će u najmanju ruku poželeti da proba alkohol, kako bi se uklopio u to društvo, a onda bi ispijanje alkohola lako moglo da pređe u naviku, a s vremenom, nije isključeno, i u zavisnost, u stav da nema dobre zabave bez alkohola.
Da rezimiramo: nema razloga da se televizija krivi za alkoholizam među mladima, jer je televizija samo jedan od izvora informacija (osim u slučajevima kada je neko toliko prepušten isključivo televiziji da mu je to jedini izvor informacija). Na to hoće li tinejdžer postati alkoholičar najviše će uticati njegova porodica i vršnjaci s kojima se druži, televizijski program je tu minoran faktor.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com