Časovi dosade na poslu najčešće se popunjavaju omiljenom zabavom koja ne zahteva prevelik napor (uz neophodno posedovanje dugačkog jezika) – ogovaranjem. Iako se čini da je prepričavanje tuđeg „prljavog veša“ ili serviranje popularnog trača zaostatak još iz srednjoškolskih dana, prosto je neverovatno sa kolikom se strašću odrasle osobe prepuštaju činu ogovaranja.
Mora se priznati – ogovaranju je zaista teško odoleti. Čak i kada vam neko poveri tajnu i dodatno striktno naglasi da je ne treba nikome reći, iskušenje se često pokaže kao preveliko. Po sistemu „u cara Trojana kozje uši“, većina nas se, pre ili kasnije, „izlane“ na mestu gde nije trebalo. Ponekad su u pitanju tajne poslovne prirode koje ogovaranu osobu mogu trajno obeležiti kao nepouzdanu ili je čak mogu koštati posla. Dakle, često je najbolja strategija držati jezik za zubima.
Sa druge strane, čim primetite da vas iskušava demon trača, pomislite samo kako biste se osećali da neko po kuloarima razvlači momente vaše intime. To je dobar i siguran lek koji će vas na vreme zaustaviti da ne ispričate tuđu tajnu nekoj trećoj osobi.
Kancelarijsko tračarenje je nužno zlo: istraživanja pokazuju da preko 90% ljudi učestvuje u nekom obliku prenošenja trača. Ipak, treba pokušati sa izgrađivanjem stava „ne želim da ogovaram“ i insistirati na maksimumu diskrecije. Ako baš spadate u one kojima je teško da sačuvaju i sopstvenu tajnu, pokušajte da napravite granicu između „bezazlenih“ tračeva i stvari koje se ne smeju reći. Doduše, i bezazlen trač može lako da preraste u pravu lavinu…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com