Mnogima se desilo: neko im traži savet i pomoć, oni se „polome“ da nađu sve potrebne informacije kako bi pružili što je moguće bolji savet, a onda ta osoba savet ne prihvati. Premda to može da nervira, treba se setiti da to što neko traži vaš savet ne znači da je dužan i da ga primeni.
Posebno ume da nervira ukoliko se neko redovno tako ponaša. Malo-malo pa vas pita za savet i mišljenje, vi neretko morate da se raspitate unaokolo kako biste pružili što bolji odgovor – a želite da pomognete, nije da ne želite – i ta osoba redovno ne postupi po vašoj preporuci. Sasluša vas, zahvali vam se, a onda uradi nešto drugo. Često ono što je mislila da uradi još i pre nego što vam je izložila svoj problem. I vi se onda pitate čemu vaš trud kad će ta osoba ionako da postupi onako kako ona hoće.
Naravno da će da postupi onako kako ona hoće, i to ne mora da se poklopi s onim što vi smatrate za najbolje rešenje. Njen život je u pitanju, i ima pravo da sa sopstvenim životom radi ono što hoće, slagali se vi s tim ili ne. A što se tiče toga da je vaš trud bio uzaludan, nije.
Kako nije? Ako je ta osoba postupila onako kako je planirala pre nego što vam se obratila za pomoć, kakvu je razliku napravilo to što ste se vi „polomili“ oko nalaženja potrebnih podataka ili šta ste već uradili kako biste pružili što bolji savet? Napravilo je razliku, i to bitnu. Kao jedno, toj osobi je svakako značilo to što ste se potrudili oko nje. A kao drugo, uz vašu pomoć ona je donela informisanu odluku, nije postupala naslepo. Pružili ste joj podatke koji su joj bili potrebni kako bi se opredelila – a to što se nije opredelila onako kako biste vi učinili njena je stvar.
Bez ljutnje, i bez osećanja da je vaš napor bio uzaludan. Pomogli ste, pružili ste najbolji savet koji ste umeli – a šta će ta osoba da uradi s vašim savetom je ipak na njoj da odluči.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com