Pisali smo o prednostima toga da direktno tražite ono što želite umesto da molite, manipulišete ili agresivno zahtevate, kao i o neophodnosti toga da pre nego što to postignete pokažete da ste i vi u stanju da razumete tuđe potrebe. Evo kako to učiniti i kako kasnije tražiti ono što vam je potrebno.
Da bi se ljudi uverili da ih zaista slušate i razumete, postoje neke korisne fraze kojima sumirate ono što su vam rekli. Te fraze su: „Drugim rečima…“, „Čekaj da razjasnimo, da budem sigurna da te razumem…“, „Osetio/osetila si kao da…“, „Kad to kažeš, misliš…“, „Ako sam te dobro razumela…“, „Da li to znači da…?“.
Najteži deo je kada dođe do toga da treba da iskreno, a bez agresije, kažete šta je ono što želite, mislite ili osećate. Mnogi će u tom trenutku osetiti strah. To je normalno, jer je to trenutak kada možemo biti povređeni odbijanjem. Nemojte da vas taj strah parališe, već upotrebite neke korisne neagresivne, a ipak jasne i direktne fraze. Koje?
Za izražavanje onog što biste radije dobre su sledeće: „Ja bih radije…“ ili: „Ono što bih ja želela je…“. Za izražavanje osećanja: „Onda kada (uradiš/kažeš)… osećam… i zbog toga sam…“ (ovo može da se upotrebi i kada se sukobljavate s nekim). Za traženje nečega: „Ovaj film nije onakav kakav sam očekivala. Zaista bih volela da izađemo“. Za izražavanje neslaganja: „Ne slažem se s tobom kad kažeš da…“. Za „da“ ili „ne“ odgovor bez izvinjavanja: „Ne mogu da dođem na…“ (verovali ili ne, najčešće manje problema napravi kad jednostavno kažete da ne možete da dođete, nego kad objašnjavate zašto).
Ukratko, kad želite da izrazite osećanja povodom nečeg ili mišljenje o nečemu, ili da tražite ono što želite, treba da otvoreno kažete o čemu se radi (činjenice), da izrazite osećanja ne optužujući nikog, da tražite promenu koja će dovesti do toga da se osećate bolje, kao i da predložite moguće rešenje. Zatim treba saslušati i drugu stranu, uz uvažavanje mišljenja i osećanja te druge strane. Onda sledi razgovor – parafrazirajte njihove reči da bi bili sigurni da ste ih razumeli, diskutujte o mogućim posledicama, brigama u vezi s problemima, mogućim rešenjima. Konkretan primer: „Zabrinuta sam zbog našeg novca i volela bih da napravimo plan kako i na šta će se trošiti, tako da oboje imamo uticaj na to na šta ide novac. Šta ti misliš o tome?“.
Postupati na ovaj način može biti zastrašujuće, ali je vredno truda – ukoliko ostvarite takav način komunikacije, osećaćete se bliže sa svima s kojima na taj način razgovarate, a osećaćete i znatno veće samopouzdanje – osećaćete da ste dovoljno cenjeni i voljeni da možete slobodno da se izrazite, da ne morate da manipulišete voljenim osobama, da ih moljakate, niti da zahtevate ili besnite da biste postigli ono do čega vam je stalo. Samo hrabro!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com