Pacijenti iz Srbije kojima je biomedicinski potpomognuta oplodnja (BMPO) jedini način da dobiju potomstvo, naročito ako im je i za taj postupak potrebna donacija jajne ćelije, koja kod nas nije zakonski regulisana, umesto u Češku sada sve češće idu u Grčku. U Klinici „Embriolab“ u Solunu, koja je među prvima uvela donacije sperme, kažu da godišnje imaju oko 200 parova iz naše zemlje.
Iako je proširivanje nacionalnog programa BMPO na tri pokušaja i pomeranje starosne granice žene na 42 godine, trebalo da omogući što većem broju parova da o trošku osiguranja dobiju potomstvo, mnogi pomoć i dalje traže u inostranstvu, jer su „u nadi“ izgubili dragoceno vreme i sad ne ispunjavaju kriterijume.
– Šanse da zdrava žena od 20 godina zatrudni su 100 odsto, a žena koja ima 40 godina svega 1,5 odsto – kaže dr Mima Fazlagić, ginekolog. – Iako su pedesete ono što su nekad bile tridesete to, ipak, ne važi za reproduktivne sposobnosti koje s godinama drastično opadaju. Kod nas žene još pogrešno misle da mogu da zatrudne sve dok imaju menstruaciju.
U petoj deceniji za većinu žena, zbog smanjene aktivnosti jajnika, jedina šansa za potomstvo je donirana jajna ćelija.
– U „Embriolabu“ kriterijumi za donorke su vrlo precizni i samo devojke do 32. godine starosti mogu biti prihvaćene – objašnjava dr Aleksija Haciparasidu, klinički embriolog. – One se podvrgavaju ginekološkim, genetskim i psihološkim ispitivanjima, posle kojih 20 odsto potencijalnih donorki „otpada“. Donorka se bira prema fizičkim karakteristikama para i krvnoj grupi, a isto važi i za donore sperme koji mogu biti zdravi muškarci do 35 godina.
U oba slučaja: bilo da se stimulaciji jajnika podvrgava donorka ili žena koja će imati svoje jajne ćelije drugog dana stimulacije proverava se odgovor na terapiju. Ako tad odgovor nije dobar, ni ceo postupak neće biti dobar. Kada se jajna ćelija oplodi u laboratoriji, transfer u matericu radi se 18. dana ciklusa, prenose Novosti.
– Maksimalno se vraćaju tri embriona, iako insistiramo na dva – kaže dr Aleksija. – Nije, međutim, dovoljno samo da imamo embrion, jer ako dobar genetski materijal transferišemo u lošu sredinu, recimo ako u materici ima mioma ili polipa, onda nećemo imati rezultat.
Za uspeh postupka presudni su znanje embriologa i kvalitet laboratorije. U „Embriolabu“ su sertifikovani svi postupci u okviru BMPO, i to je jedan od malobrojnih centara za BMPO u Evropi koji u laboratoriji ima embrioskope, i jedan od retkih u Grčkoj sa specijalnim inkubatorima za razvoj embriona.
Iako se u Srbiji za BMPO sve češće odlučuju i žene u šestoj deceniji, u Grčkoj je BMPO dozvoljena do 50 godina.
Doktorka Aleksija, među kolegama u svetu priznata kao jedan od najboljih kliničkih embriologa, pokretač je „Embriolab akademije“, međunarodne neprofitne naučnoistraživačke organizacija koja pomaže u istraživanju asistirane reprodukcije.
– Rezultati studija koje se rade u našem centru objavljuju se redovno u internacionalnim naučnim časopisima i prezentuju se na većim međunarodnim konferencijama – objašnjava dr Aleksija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com