Prisustvo žena u cyber prostoru je nesumnjivo: one koriste Mrežu da komuniciraju, kreiraju sopstvene web sajtove, bave se Internet biznisom ili naprosto igraju online igrice. Ovaj niz može se beskonačno produžiti nabrajanjem raznovrsnih aspekata ženskog web postojanja. Ipak, i dalje se o cyber prostoru govori kao o muškom, dok su sofisticirani pristupi tehnologiji gotovo po pravilu rezervisani za muškarce. To postaje najjasnije kada se govori o hakerima. Zapravo, pitanje glasi: gde su (i da li postoje) žene hakeri, tj. hakerke?
Ovim problemom bavile su se sajberfeministkinje: jednu od interesantnijih studija napisala je Cornelia Sollfrank. Iako su intervjui koje je uradila pokazali da vlada opšte mišljenje da hakerki nema, ona nije sasvim sigurna da je tako. Krstarica je već pisala o jednoj od najmlađih hakerki. Na Internetu se, takođe, mogu pronaći podaci o ženskim aktivnostima ovog tipa. No, da bi se razumela prava priroda ovog posla, potrebno je osvetliti dva termina – haker (hacker) i kreker (cracker). Mnogi i ne znaju da je 80-tih biti haker značilo poštovati etiku i, pre svega, omogućiti slobodu pristupa informaciji. Sa druge strane, upadi na sajtove, kreiranja virusa i krekovanje softvera – sve što danas obuhvatamo pojmom „haker“ zapravo je kreker.
U profil hakera uklapa se i Clara G. Sopht, žena sa kojom je svojevremeno urađen intervju, čije male delove ovde ekskluzivno prenosimo:
P: Klara, da li bi sebe nazvala hakerkom?
O: Ne. Uvek isto glupo pitanje. Pretpostavljam da bi me pojedini hakeri zvali „hakerkom“, drugi „krekerkom“, a neki treći „dokonom uništiteljkom“. Postoji puno prljavih imena za ljude poput mene, ali me zaista nije briga.
P: Radiš u dominantno muškom domenu. Da li ti to pravi problem? Da li sebe smatraš femnistkinjom?
O: Pa, moje iskustvo govori da većina hakera mrzi feministkinje. To je dovoljan razlog da se nazivam feministkinjom. Nisam veliki fan „izama“, kao što je npr. „hakizam“, ali takođe važi činjenica da smo daleko od jednakih prava i mogućnosti za muškarce i žene. To je veliki problem, i mi moramo misliti o strategijama koje bi funkcionisale danas.
P: Da li imaš viziju? Šta te inspiriše da radiš?
O: Ne znam. U jednom momentu počneš da mrziš stvari koje si volela. Ponekad imam viziju „obaranja“ celog Interneta – naravno, uz pomoć prijatelja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com