Nije retko uverenje da majci sve može da se kaže, ili da bi bar trebalo da je tako, i da će ona uvek imati razumevanje za vas. Nije retko ni da majka bude povređena time što joj njena deca (dok su još deca, ili i kad odrastu) ne govore sve, pa se onda i ta deca osete krivim. Uprkos tome, sasvim je u redu ne reći sve majci, i nema razloga da se zbog toga osećate loše.
Majke obično vole da su u toku sa životima svoje dece, bilo da ta deca još uvek žive s njima, ili su odrasla, osamostalila se i sada već imaju sopstvene porodice. To je sasvim normalno, majka želi da može uvek da pomogne svojoj deci i da ih posavetuje, a to je teže izvodljivo ako ne zna šta se s decom ili "decom" dešava. S druge strane, i ta deca ili "deca" žele privatnost i ima stvari koje ni majci ne žele da kažu – a majka se nekad zbog toga oseti uvređeno ili povređeno, kao da joj deca nešto uskraćuju, kao da odbijaju njenu ljubav (ili, u nekim slučajevima, majka želi da kontroliše svoju decu "za njihovo dobro", makar ona već bila odrasla, i smeta joj ako to ne može). Tu nastane problem: majka se oseća povređeno, niko ne želi da povredi majku pa se onda oseti loše, a opet, i dalje želi privatnost i jednostavno ne želi svaku sitnicu (ili neku krupnu stvar) da podeli s majkom.
Šta tada? Treba li da se osećate krivim jer se vaša majka oseća povređeno onda kada joj ne kažete sve što želi da zna? Ne. Istraživanja pokazuju da je odnos između majke i odrasle ćerke (ili odraslog sina, što se toga tiče) zapravo bolji i zreliji onda kada ćerka ili sin zadrže za sebe ono što ne žele da podele s majkom. Mada ćete za svoju majku uvek biti njeno dete, vi ste i odrasla osoba, i nije verovatno da s nekim želite da podelite baš svaku sitnicu. Mnogo toga ćete podeliti s partnerom – ali ne sve, i to je normalno. Ako imate prijateljicu s kojom ste bliske, i ona će znati mnoge vaše tajne, ali ne sve. A ako ste bliske s majkom, normalno je i da njoj puno toga poverite – ali, opet, ne sve. Nešto ćete poveriti nekom drugom, a nešto i zadržati samo za sebe. I to je potpuno normalno ponašanje zrele, odrasle osobe.
Zato, ako se osećate krivim kada vas majka optužujuće gleda ili se naljuti na vas jer nešto ne želite da joj kažete, pokušajte da se ne osećate krivim i nemojte pokleknuti pred njenim zahtevima. Nekada to ide jako teško i nekim majkama treba jako dugo da se priviknu na takvo stanje stvari, ali se zaista vredi potruditi, jer odnos s majkom, jednom kada se ona navikne na to, postane znatno prijatniji, osećate se manje opterećeno i nemate taj neprijatan osećaj da vam majka zadire u intimu koju s njom ne želite da delite.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com