Neobično zvuči, ali mnogi nesrećni slučajevi dešavaju se upravo u kući, i to iz krajnje banalnog razloga – nepažljivo rukovanje aparatima za domaćinstvo. Zapravo, to i nije toliko neobično – svi mi instinktivno više pazimo dok smo na ulici. Kad smo kod kuće, najčešće smo već umorni od posla; pored toga, opušteniji smo kod kuće (šta nam se može desiti u našem vlastitom domu?), a kućne poslove ipak treba obaviti, i eto nepažnje (malčice se skinula izolacija sa gajtana, ma nije bitno, a i ruke su nam vlažne, ma, nije ni to bitno, neće valjda – hoće). Kućni aparati se u principu prave tako da u najvećoj mogućoj meri obezbeđuju sigurnu upotrebu, ali nesreće se ipak dešavaju.
Stručnjaci savetuju da svi električni uređaji budu uključeni u šuko-kutije sa uzemljenjem, jer one struju odvode u zemlju, pa je čovek zaštićen od strujnog udara. Ipak, čak i tako, povremeno bi trebalo proveriti da li je izolacija neoštećena; ako je oštećena, to mesto valja izolovati – za svaki slučaj. Jedna stvar na koju se često zaboravlja (opet po principu „ma nema veze, nisam valjda toliki baksuz“): kupajte se sa isključenim bojlerom.
Čak i obična sijalica može da izazove nesreću. Zato, nikad nemojte pregorelu sijalicu da menjate vlažnim rukama, ili ako je pod vlažan, ili ako se naslanjate na vlažan zid. Rezon tipa „ma, samo na trenutak“ ne funkcioniše – jedan trenutak je sasvim dovoljan da vas udari struja. To vas nekad može samo protresti (zavisi koliko ste osetljivi), ali vam može i ugroziti život.
Najčešći izvor nesreće je pegla, jer je u toku rada stalno u pokretu i izložena lakim udarcima, a često se pegla poluvlažno rublje, ili se pegla preko mokre krpe. Zato nije loša ideja da imate obuću (mogu i papuče) sa gumenim đonom dok peglate.
Za kraj, jedna zanimljivost: nisu svi ljudi podjednako osetljivi na struju. Najosetljiviji su oni koji se mnogo znoje, ljudi sa slabim srcem i deca.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com