U previše ubrzanom životu kakav mnogi od nas žive nije nimalo lako naći dovoljno kvalitetnog vremena s decom – a onda se javi prilično nezadovoljstvo time kakva su deca, uz zaboravljanje da ona najpre u sopstvenoj kući uče kakva treba da budu.
Kada mamu mrzi da skuva ručak pa samo nešto izvadi iz frižidera, ili tatu mrzi da nešto obavi, dete uči da su lenjost i izbegavanje obaveza u redu. Ako se tata "sto godina" razvlači pre nego što uradi ono što ga je mama zamolila, ili to ne uradi uopšte jer neće da mu žena naređuje, sin uči da mamu, kao ni žene uopšte, ne treba slušati, a ćerka da je muškarci neće slušati i da na njih ne može da se osloni. Kad roditelji puše ili piju alkohol, deca uče da je to u redu – i žele to da rade, jer tako postupaju "veliki". Ako postoji nasilje u porodici, dete uči da je to nešto normalno i prihvatljivo. Mama ili tata traže od deteta da kaže da nisu kod kuće? Znači, u redu je lagati, inače to mama i tata ne bi radili.
Ne kažemo da deca sve obrasce ponašanja nauče od roditelja, ali nauče mnoge. Ne kažemo ni da će dete postati teška lenčuga ako se ponekad desi da mama ili tata budu lenji, niti da će postati patološki lažov ako mama ili tata ponekad slažu. Ipak, ne treba zaboraviti ni kakav uticaj ponašanje roditelja ima na decu – i ne treba zaboraviti ni to da: "Radi kako ti kažem, a ne onako kako ja radim", ne funkcioniše. Nije funkcionisalo ni kad ste vi bili dete, i neće funkcionisati ni kad to kažete svom detetu. Vaše ponašanje je glavni način kojim ga učite kako i šta treba.
Nije lako. Nimalo. Naročito ne u sopstvenoj kući. Na ulici, kod drugih, na poslu, tu još i pazite kako se ponašate, bar u nekoj meri, ali kod kuće želite da ste opušteni – niko vas tu ne gleda niti nadzire, zar ne? Gleda vas. Vaše dete. I uči od vas. Jednog dana ćete, u njegovom ponašanju, videti šta je to čemu ste ga sopstvenim primerom naučili.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com