Ljudi se venčavaju, a mnogi se nakon nekog vremena i razvedu. Ne posvađaju se svi „na krv i nož“, ima i onih koji ostanu u civilizovanim odnosima, dobrim delom zbog dece. A onda se desi da neko i ne zna da ste vas dvoje zapravo razvedeni, pa vas i dalje tretira kao par, što vam može zasmetati.
Recimo, na nekim događanjima u školi koju pohađa vaše dete redovno se, ili bar često, pojavite zajedno s bivšim mužem – oboje se interesujete kako detetu ide u školi, oboje dolazite na predstave u kojima učestvuje i vaše dete i slično. Onda neko u nekom trenutku vašeg bivšeg nazove vašim mužem. Neprijatno vam je da objašnjavate svaki put da niste više venčani, u principu se to i ne tiče nešto posebno osobe koja vam se obratila (nije mislila ništa loše, samo razgovara s vama, a zna vas samo iz sporadičnih viđenja u školi u koju idu i vaše i njeno dete), a opet, vaš bivši ume da se ponaša malo neprikladno, i voleli biste da vaši sagovornici znaju da vi više niste s njim, ne želite da budete viđeni kao par. Šta tada?
U takvoj situaciji, svakako da se nećete pred onima koje znate samo iz viđenja upuštati u objašnjavanje – vi biste se osećali neprijatno, a i njih biste verovatno „smorili“. Tu najčešće ne pomažu ni suptilni signali, kao što je „slučajno“ pokazivanje prsta bez burme (niko vas neće toliko pažljivo zagledati), ili pažljivo biranje izraza kao što je „moja kuća“ umesto „naša kuća“ (to može biti protumačeno i kao da ste prosto navikli da tako govorite – pod pretpostavkom da iko obrati pažnju na tanano birane reči).
Ono što bi moglo da pomogne jeste da, kad neko kaže nešto kao „vaš muž“, uz osmeh kažete: „Mi smo sad samo prijatelji“, i mirno nastavite razgovor. Na taj način sagovornicima stavljate do znanja ono što želite da znaju, a istovremeno signalizirate i da se nećete tu pred njima upustiti u neke neprijatne lične priče niti u „pljuvanje“ bilo koje vrste.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com