Običaj je, kad nekome dođete u kuću, da vas ponude nečim – nekim pićem obavezno, možda i nečim za grickanje, a ako se radi o vremenu za obrok (ručak ili večeru), pozovu vas da im se pridružite. Običaj je lep, ali nastaje problem ako vi niste ni gladni ni žedni, a domaćini insistiraju.
Ukoliko ste svratili samo nakratko, nekome nešto da donesete, pa odmah morate da idete dalje, nije baš toliko problematično odbiti, mada se i tu dešavaju nezgodne situacije ako su domaćini baš uporni i neće da vas puste dok makar nešto ne popijete. Ali, ako ste došli na bar pola sata, sigurno će vas ponuditi kafom (čajem, sokom…) i vrlo je verovatno da će nastaviti da vas nutkaju. Mnoge ljude bilo bi sramota da im odete iz kuće a da vas ama baš ničim ne posluže. Ako imaju neke grickalice ili neko meze na raspolaganju, ponudiće vas i time, čak i ako nije vreme za obrok. I, šta vi tu da radite ako niste ni gladni ni žedni, a domaćini insistiraju?
S jedne strane, vama je neprijatno što oni insistiraju kad ste vi sasvim iskreno rekli da niste ni gladni ni žedni i da ćete sami tražiti ako budete želeli nešto. S druge strane, mnogo je onih koji su vaspitani tako da u gostoprimstvu vide svetinju i uvredi ih ako vi to gostoprimstvo (sa sve ponuđenim „ićem i pićem“) odbijete.
Postoji način da se to manje-više učtivo reši. Taj način je da zamolite za čašu vode, čaj ili nešto slično – nakon toga možete odbiti hranu a da ne ispadnete neučtivi (ako treba, možete reći i da ste jeli baš pred dolazak i da niste u stanju ni mrvu više da pojedete).
Ali, vi niste žedni! Bez brige – rekli smo da zamolite za čašu vode. Ne morate i da je popijete. Možete malčice da otpijete, učtivosti radi. Time će forma biti zadovoljena, vi ćete se pristojno poneti, a nećete jesti ni piti ono što vam se ne jede niti pije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com