Ćaskanje neki smatraju gubljenjem vremena, i to ispraznim gubljenjem vremena – što i jeste dobar opis, kada osoba koja ćaska nema ama baš ništa da kaže. Međutim, u svom boljem obliku, ćaskanje može da bude prava umetnost.
Naime, ako poznajete ovo umeće, ćaskanjem možete navesti ljude da se opuste, da uživaju, i usput i saznati nešto o njima. Naravno, podrazumeva se da ne smete biti napadni sa svojim pitanjima i da nije uputno previše zalaziti u sferu ličnog. Međutim, u principu, zaista je malo kad neizbežno da zavlada neprijatna tišina – uglavnom je moguće pronaći teme za razgovor. Evo i kako da razgovor održite živahnim.
Ne zaboravite da povremeno pomenete ime svog sagovornika – "ime od milja" može biti simpatično, ali pravo ime je ono što navodi ljude da osete da ih izdvajate kao ličnost. Ne treba zaboraviti ni na komplimente – oni ne moraju baš uvek da budu ekstrakreativni ni lični, može da bude dovoljno i zahvaliti se na pozivu i na lepoj pozivnici.
Dobro je da često govorite "da", pošto je to jedna od najpozitivnijih reči u ljudskom rečniku. Ta reč povezuje ljude i njihove misli ili im makar daje osećaj povezanosti. Dobro je i pokazati emocije, pre svega pozitivne (na primer, radost zbog susreta), kao i smejati se – podrazumeva se da ni sa jednim ni sa drugim ne treba preterivati, jer će delovati neiskreno i izveštačeno.
Uopšte ne moraju svi razgovori biti "dubokoumni" – sasvim lepo se može ćaskati o poslednjem bioskopskom hitu, o tome kako je ko proveo odmor, mogu se razmenjivati recepti… Iskrenost je bitna, pa je tako sasvim u redu da priznate da o nekoj temi ne znate ništa i da potom slušate one koji znaju kako pričaju o tome.
Postavljanje potpitanja je odlična ideja, pošto tako saznajete ponešto o sagovorniku, pokazujete interesovanje i održavate razgovor. Uzmite u obzir da je dobro da pitanja u nekoj meri budu lična, ali da ipak ne budu previše intimna, i da je najbolje izbegavati razgovor o politici, religiji i bolesti, jer su na takve teme ljudi često osetljivi i/ili (pre)emotivni, pa bi razgovor mogao postati neugodan ili se izroditi u žučnu raspravu.
Još nešto: nije nebitno ni u kojoj sredini ćaskate, jer običaji mogu da variraju od zemlje do zemlje, pa i od mesta do mesta. Na primer, Englezi uopšte ne vole da pričaju o porodici, dok je u Italiji to jedna od omiljenih tema.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com