Umetnost navigacije (1)

Da li spadate u tip ljudi koji se veoma loše (ili nikako) ne snalazi u prostoru? Problemi sa orijentacijom su veoma česti, iako se većina trudi da ih sakrije i učini neprimetnim. Stoga nemojte misliti kako je vaša dezorijentisanost nešto posebno i nerešivo. Kao i svaka humana boljka, slabo prepoznavanje prostornih sadržaja oko nas može se korigovati (ili, u srećnijim slučajevima, sasvim izlečiti).

Najveća neprijatnost prilikom gubljenja „igle na kompasu“ jeste priznanje drugima kako ne znamo gde se nalazimo i u kom pravcu treba da idemo. To je ona situacija kada, provodeći gosta iz drugog mesta po ulicama svog grada, shvatite kako nemate pojma gde ste se obreli, a sramota vas je da pitate nekog od prolaznika za instrukcije. Možda vas je ova priča podsetila na vreme školske ekskurzije i vođstvo u šetnji koje ste preuzeli puni entuzijazma, da biste uspeli da potpuno promašite željeni pravac (i izazovete bes svojih drugova). Ili na situaciju sa jednog od prvih izlazaka, kada ste vozili svog „budućeg“ u najnoviji restoran i nakon nekoliko bezuspešnih krugova, ipak rešili da odete na brzu hranu negde u kraju.

„Izgubljenim slučajevima“ ovakvi scenariji izgledaju poznato, kao i gomila sličnih (i podjednako neprijatnih). A neprijatno je uglavnom sve: zaustavljanje nepoznatih ljudi i potom praćenje njihovih često netačnih direktiva, lutanje po nepoznatim ulicama, kašnjenje pri dolasku na nova mesta. Neizbežan je prezir onih koji se dobro snalaze u prostornim relacijama, sadržan u usklicima poput: „Ne mogu da verujem da si se ponovo izgubila“ ili: „Ova adresa je jednostavna za nalaženje, ovog puta nećeš zalutati.“ Vi znate da nije jednostavna, ali vas to ne sme sprečiti u savlađivanju prepreka spoljnog sveta i radu na boljoj orijentaciji.

Ovaj put nije lak, ali vas barem donekle može lišiti neprijatnosti tipa lost in space. Svaki uložen trud je isplativ: možda nećete postati Magelan, ali ćete barem naučiti kako da pročitate i prepoznate podatke sa mape.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com