Uprkos svim pričama o individualnosti, nezavisnosti, pričama o tome kako sve mi možemo same i niko nam nije neophodan – ipak, nekako nije „in“ biti sam. Zašto nije „in“? Valjda zbog toga što bi to značilo da nismo u stanju da osvojimo onog koji nam se sviđa, ili da steknemo prijatelje, a tu onda pada u vodu priča kako mi sve umemo.
Na stranu priče o tome šta je trenutno „in“, a šta nije; činjenica je da je ljudsko biće društvena jedinka i da nam je, makar povremeno, potrebno još neko društvo sem nas samih. Činjenica je i da nam sve ubrzaniji tempo života i, neretko, borba za golo preživljavanje, ne ostavljaju baš mnogo vremena za komunikaciju ma sa kim, a još manje za negovanje prijateljstva. Da li to znači da smo osuđene na usamljenost, htele mi to ili ne? Nadamo se da nije tako.
Za početak, ukoliko ste već same, iskoristite to vreme da bolje upoznate sebe: radite stvari za koje osećate da vam prijaju – vežbajte, čitajte, nađite neki hobi, slušajte muziku, šetajte… Šta god vam se dopada. Tako ćete lakše odrediti šta vam je potrebno od drugih, kakav tip ljudi će vam najviše odgovarati. Dobro razmislite: zašto ste sami? Jednom kad nađete uzrok, lakše ćete to razrešiti. Odgovor tipa „nemam vremena“ ne funkcioniše – ako već radite 50 različitih stvari u toku dana, sigurno možete negde „uglaviti“ i makar pola sata za kafu sa prijateljicom.
Bitno je da se krećete, da se ne „zavučete u kuću“. Tako ćete poboljšati šanse da sretnete nove ljude. Ne čekajte da vam nešto padne s neba; preuzmite inicijativu (ionako ste sposobne, nezavisne itd. – sigurno niste takve postale čekajući da vam sve donesu na noge?!). Ne čekajte da vas prijateljica pozove; zovite vi nju.
Česte, kratke veze neće vam pomoći da se osećate manje usamljeno, niti će to učiniti česti seksualni odnosi sa osobom do koje vam u suštini nije stalo. Naprotiv; samo ćete se osećati frustrirano. Isto tako, neće vam pomoći ni samosažaljenje, „buljenje“ u televiziju, kao ni bezbrojni kontakti koje ste ostvarili putem Interneta – to su ipak ljudi koje najverovatnije nećete fizički sresti, a upravo komunikacija „oči u oči“ jeste ono što nam treba.
Za stvaranje bilo koje veze (prijateljske, ljubavne) koja nešto vredi potrebno je vreme, zato budite strpljive. Ne požurujte nikoga, ali ne gubite iz vida ni šta je vama potrebno – nema baš mnogo smisla da negujete prijateljstvo sa osobom čije vam društvo zapravo ne prija.
Zapamtite: usamljenost ne mora trajati večno, osim ako vi to dopustite. Uspostavljajte kontakte; trudite se da budete prijatan i pažljiv sagovornik, ali to zahtevajte i od drugih i jasno im stavite do znanja šta očekujete od njih; budite uporne i videćete da će vam se isplatiti. Ne obeshrabrujte se zato što vam većina onih koje poznajete uopšte ne odgovara kao društvo, jer je to potpuno normalno. Tamo negde su baš oni koji su vam potrebni: nađite ih i držite ih se.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com