Teoretski, nikakva diskriminacija onih koji su „prijatno popunjeni“ ne bi smela da postoji. U praksi se pokazalo da će ljudi bolje reagovati na one koji se trude da poboljšaju svoj izgled.
Nedavno je sprovedena studija u Americi u kojoj su učestvovale gojazne dame-dobrovoljci koje su išle u šoping, i to u prodavnice odeće specijalizovane za punije žene. Ispostavilo se da mnogo bolji tretman dobijaju one žene koje jasno kažu i pokažu da žele da smršaju i da poboljšaju svoj izgled.
Neke od ovih dama su u prodavnicu odeće (da ponovimo: specijalizovanu za punije dame, dakle, zna se kako će izgledati mušterije) ulazile držeći pakovanje kroasana (da se eksperiment odvijao kod nas, verovatno bi umesto kroasana bio korišćen burek). Prema ovim ženama prodavačice nisu bile baš ljubazne, čak su pokazivale i određenu dozu prezira (izgleda da im nije palo na pamet da njihovo radno mesto ne bi postojalo kada bi sve žene bile vitke).
Ostale punačke dame dolazile su uz dijetalno piće u ruci i otvoreno govorile da žele da smršaju. Prodavačice su prema njima bile znatno ljubaznije i uslužnije.
Zbog čega ova razlika u reakciji? Smatra se da je to zato što su prodavačice povezale dijetalno piće sa željom žene da popravi kako svoj izgled, tako i svoj život, a kalorična hrana je povezana sa stereotipom gojazne osobe kao trome, lenje, nemarne i bezvoljne, što baš i nije prijatno društvo.
Sad, da su u tim radnjama bili zaposleni prodavci, a ne prodavačice, sasvim je moguće da bi rezultati bili drugačiji. Nije isključeno da bi žene koje kažu da hoće da smršaju bile viđene kao nezadovoljne svojim životom, a one sa kroasanima kao neko ko uživa u životu, i da bi bolju uslugu dobile ove druge.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com