Premda će neko reći: "Zovi me loncem, samo me nemoj razbiti", a neko drugi da će ruža podjednako lepo mirisati kako god je nazvali, sopstveno ime uglavnom smatramo delom svog identiteta, i može da smeta ako neko konstantno pogrešno izgovara ili zapisuje naše ime.
Kada vam, recimo, u poslovnoj prepisci neko konstantno pogrešno piše ime, iako se vi potpisujete punim imenom i prezimenom na kraju svake poruke, to zaista može da deluje uvredljivo. U redu, prvi put su pogrešili, ali imali su hiljadu prilika da uvide grešku, samo da su obratili pažnju na vaše ime koje stoji na kraju ili u zaglavlju svake bogovetne poruke koju ste im poslali! Da li to namerno rade? Da li im je želja da vas uvrede? I kako im skrenuti pažnju na to da su pogrešili, a da vi njih ne uvredite?
U slučaju poslovne prepiske koja ide preko kompjutera, vrlo je lako ne uvrediti čoveka, već krivicu prebaciti na mašinu (današnje generacije kompjutera još uvek nemaju ni inteligenciju ni emocije da bi shvatili i bili povređeni time što ih nepravedno optužujete). Jednostavno, skrenite toj osobi pažnju na to da ima grešku u podacima i pošaljite joj ispravan podatak, to jest vaše ime, tačno napisano. Na taj način je ni za šta ne krivite, a stavile ste joj do znanja ono što vam smeta.
Veći je problem, i emotivno često više smeta, kada vam neko uživo svaki put pogrešno izgovori ime. A nije da imate neko neobično, komplikovano, predugačko ime koje je toliko teško za pamćenje da vas i roditelji zovu isključivo po nadimku. Tada možete jedino da kažete nešto kao: "Mira, ne Mica", i da se nadate da će ta osoba upamtiti – ni u takvim situacijama nikakva ljutnja ne pomaže, neki ljudi imaju veliki problem s pamćenjem imena, neki drugima stalno izmišljaju imena, a neke jednostavno nije briga i izgovore nešto okvirno, i bilo bi ih zaista teško promeniti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com