Šta nam je doneo razvoj asistirane reproduktivne tehnologije?
Zahvaljujući asistiranoj reproduktivnoj tehnologiji (ART), to jest vantelesnoj oplodnji, do sada je u svetu rođeno oko tri i po miliona beba. Razvoj ove tehnologije je nesumnjivo imao ogromnu korist za brojne parove, ali je značajno povećao i rizike od urođenih anomalija kod ploda. Od 1978. godine, kada je izvršena prva in vitro fertilizacija (IVF), i rođena Lujza Braun, prva beba „iz epruvete“, očigledan je stalni napredak i usavršavanje asistirane reproduktivne tehnologije.
Danas postoje brojne tehnike, kao što je transfer gameta u Falopijevu tubu (Gamet Transfer Intra-Fallopian – GIFT), donacija jajnih ćelija (oocita), embrio krioprezervacija (zamrzavanje), ubacivanje sperme unutar citoplazme jajne ćelije (ICSI) ili mikrofertilizacija, preimplantacija kulture blastocista, kao i standardna in vitrofertilizacija (IVF).
Rizik ipak postoji
Međutim, i pored značajnog napretka, treba reći da je evidentno povećan broj slučajeva prevremenog rađanja, kao i beba manje porođajne težine. Pored toga, dokazan je i povećan rizik od krupnih malformacija ploda (urođenih oštećenja) – koji je 1,3 puta veći kod dece dobijene asistiranom reprodukcijom.
Na ovaj problem je ukazano još 1987. godine, kada su stručnjaci objavili podatak da je, nakon primene asistirane reproduktivne tehnologije, broj beba rođenih sa defektom neuralne tube (urođenim poremećajem razvoja mozga i kičmene moždine) i transpozicijom velikih arterija (urođena srčana mana) – veći od očekivanog. Nedavno sprovedene, obimne medicinske studije ukazuju na povećanje 30 odsto rizika za pojavu urođenih anomalija ploda nakon asistirane reproduktivne tehnologije, u odnosu na prirodni put začeća. I, konačno, ispitivanje na 16.280 beba rođenih u Švedskoj, nakon primene asistirane reproduktivne tehnologije, pokazuje čak 42 odsto veći rizik od kongenitalnih anomalija kod dece rođene na ovaj način, nego kod beba koje su spontano začete.
Tačni razlozi se još uvek ne znaju
Za sada su nepoznati tačni mehanizmi nastanka većeg broja urođenih malformacija kod beba rođenih nakon asistirane reproduktivne tehnologije. Najverovatniji razlozi su efekat lekova – hormonske stimulacije, okruženje u toku početnog rasta embriona, fizički stres prilikom plasiranja embriona kod mikrofertilizacije (ICSI), kao i faktori koji su prisutni kod parova sa smanjenom plodnošću. Naime, broj urođenih anomalija ploda je manji nakon primene asistirane reproduktivne tehnologije kod parova koji su prethodno imali decu bez asistirane reprodukcije.
Ovako, nesumnjivo dokazan – povećan broj urođenih anomalija kod dece rođene nakon primene asistirane reproduktivne tehnologije, uslovila je novu strategiju pre njihovog rađanja.
U svetu, pa i kod nas, nakon što dođe do začeća, potrebno je poslati trudnice kod stručnjaka koji su u stanju da u toku ultrazvučne dijagnostike prepoznaju krupne urođene defekte ploda i isključe hromozomske anomalije. Uobičajeni standardni ultrazvučni pregledi nisu dovoljni da bi se blagovremeno otkrile anomalije ploda, pogotovo ako su ih radili lekari koji se prevashodno bave asistiranom reproduktivnom tehnologijom.
Urođene malformacije
Urođene malformacije beba rođenih nakon primene asistirane reproduktivne tehnologije mogu da budu:
1.Kardiovaskularni defekti
Transpozicija velikih krvnih sudova je četiri ipo puta veća nego očekivana, a defekt septuma (urođena srčana mana) – 2,6 puta.
2.Muskuloskeletni i neurološki defekti
Pojava spine bifide (neurološki defekt) je oko pet puta veća kod dece rođene nakon asistirane reproduktivne tehnologije. Ovo se delimično objašnjava manjom verovatnoćom prekida trudnoće kod žena koje su ostale gravidne nakon veštačke oplodnje, a ne spontano. Ipak, ni to ne može da objasni ovako visoko povećanje – jer je poznato da se u svetu prekida oko 50 odsto trudnoća sa spinom bifidom.
3.Gastrointestinalni trakt i orofacijalni defekti (lica i usana)
Povećana je pojava nepravilnosti razvoja jednjaka i završnog dela debelog creva. Takođe je povećan i broj rascepa nepca, usne, itd.
4.Urogenitalne malformacije
Uvećan je broj neadekvatnog otvaranja mokraćnog kanala (hipospadija).
5.Nasledne bolesti
Neki poznati sindromi, praćeni izmenjenim genima, javljaju se u većem procentu kod beba začetih primenom asistirane reproduktivne tehnologije. Za sada nije jasno da li, možda, za to snose „odgovornost“ neplodni parovi – koji su, eventualno, praćeni genetskom predispozicijom za nastanak ovakvih sindroma, ili su odgovorne metode koje se koriste u asistiranoj reproduktivnoj tehnologiji (embriokultura, hiperstimulacija jajnika – ovarijuma gonadotropinima, izlaganje embriona svetlosti pre transfera u matericu, itd.).
Češće kontrole
Poznato je da parovi koji koriste usluge asistirane reproduktivne tehnologije, po pravilu retko prekidaju trudnoću, a takođe izbegavaju invazivne metode. Ovakve trudnoće, zbog povećanog rizika postojanja krupnih urođenih anomalija ploda (srčane mane, defekt neuralne tube), kao i ostalih anomalija, treba pregledati ultrazvukom u prvom trimestru, u 16. nedelji gestacije.
Takođe, mora se napomenuti da je i verovatnoća hromozomskih anomalija ploda veća nakon primene asistirane reproduktivne tehnologije, pa je neophodna ultrazvučna provera markera u prvom i ranom drugom trimestru trudnoće. Ako su provereni ultrazvučni markeri u 12. nedelji, kao što su NT (nuhalna translucenca) – merenje debljine vratne brazde, nosne kosti, prisustvo Vomera – tanka koštana struktura koja formira zadnji i donji deo nosne pregrade (mesto FMF – frontomaksilarni ugao lica), ukoliko su Doppler markeri isključili krupne anomalije srca i druge krupne anatomske anomalije, nije potrebno raditi dabl test.
Negativni ultrazvučni markeri (bez biohemijskog skrininga) isključuju povećan rizik za postojanje hromozomskih anomalija i krupnih urođenih malformacija ploda, bez obzira da li je trudnoća nastala spontano, ili primenom asistirane reproduktivne tehnologije.
(Yumama)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com