Ima onih koji smatraju da deca treba da im budu najvažnija u životu, u smislu da sve ostalo u životu treba da žrtvuju zarad dece. I još, govore da su im njihova deca sve – a takav odnos ne prija ni roditeljima ni deci, nezdrav je i za jedne i za druge.
Deca su divna i donose mnogo radosti u životu, i naravno da treba da budu veoma bitna svojim roditeljima. Međutim, žena nije samo majka svoje dece, ona je još mnogo toga, i neće biti srećna ako sve ostale aspekte svog života žrtvuje ili zapostavi zarad dece. Nekada jeste neophodno odreći se nečega zarad dobrobiti dece, ali ne stalno. A, ako se stalno sve podređuje deci, neretko dođe stav i da su joj deca sve, što je veoma veliko opterećenje za tu decu.
Od njih se onda zahteva da budu ne samo deca već i zamena za partnera (nadamo se, bez seksualnog aspekta), zamena za prijatelje, zamena za različita postignuća u životu… Takođe, deca postaju izgovor zašto roditelji nisu učinili ovo ili ono – eto, nisu mogli zbog dece. A neretko jesu mogli, nego su im deca zgodno došla kao izgovor kako ne bi ni pokušali, kako se ne bi potrudili.
Takvi roditelji kod dece često izazivaju osećaj krivice – žrtvovali su se za njih, deca su im sve, kako onda ta deca mogu ovo ili ono? Neka deca će uspeti da se vremenom sklone od takvih roditelja, ali ne i sva; neka se, zbog nametnutog osećaja krivice, nikada neće zaista osamostaliti i večito će povlađivati roditeljima, neretko u toj meri da u potpunosti zanemare sopstveni život, već rade ono što roditelji od njih traže.
Takav odnos ne donosi sreću nikome. Ni deci, koja budu ugušena i ne uspevaju da žive sopstveni život, ili trajno pobegnu od roditelja i nikada nemaju normalan odnos s njima, ni samim roditeljima koji se tako ponašaju – deca ne mogu da budu zamena za prijatelje, za ljubavne partnere, za ovo ili ono postignuće.
Deca su divna, ali nisu niti mogu da budu sve u nečijem životu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com