Prijateljice svakoj, ili skoro svakoj, ženi mnogo znače, ali dešava se da neka prijateljica bude baš problematična, u smislu da se ponaša autodestruktivno, a to onda počne negativno da se odražava i na vaš život. Najbanalniji primer bio bi da se redovno napije kad izađete uveče, a onda krene da se nedolično ponaša, ili da se svađa sa svima oko sebe dok ih ne razbesni, pa biste još i vi, samo jer ste u blizini, mogle da dobijete batine.
Šta s takvom prijateljicom? Možete pokušati da se s njom viđate u onim uslovima koji je neće navesti na "pravljenje gluposti". Recimo, ako preteruje s pićem, nemojte s njom ići u noćne lokale, nađite se u toku dana, na kafi ili negde na ručku. Ako se problematično ponaša u večernjim izlascima (igranje na stolu, pijani odlazak u krevet s bilo kim i slično), nalazite se s njom u toku dana – na kafi, u šetnji, tako nešto. S prijateljicom kupoholičarkom nemojte ići u kupovinu. I tako redom. Na taj način nastavljate da se družite, ali vam onaj problematični deo više ne šteti, a i prijateljica bi mogla malo da se "smiri" kad više nema "saučesnicu".
U redu, to može da pomogne, nećete joj biti saučesnik, nećete dospeti u nevolju ako vašoj prijateljici "dune" da se potuče s nekim, ili da, u pijanom stanju, nekog toliko izvređa da je taj napadne. Međutim, šta kada vas zove, jutro nakon problematičnog ponašanja, i satima vam priča o svemu što joj se izdešavalo prethodne večeri, šta je ko njoj rekao, šta je ona odgovorila, kako je opet ispala "carica", ili vam (opet satima) kuka o novom problemu u koji se uvalila? Imate puno pravo da joj ograničite vreme za priču. Ako se ne radi o krizi koja se mora smesta rešiti (krizi tipa da će neko da umre ili ostane obogaljen ako se nešto odmah ne preduzme), nakon što istekne vreme koje ste joj "dodelili" za priču o sebi (ona ne mora da zna da ste joj limitirali vreme), recite joj da morate da idete i dogovorite se za razgovor nekog drugog puta, ili promenite temu i počnite da pričate o sebi. Vremenom, shvatiće da ne postoji samo ona i njene mini-melodrame, ili će barem naći drugu žrtvu, a vi ćete biti pošteđene nepotrebnog stresa. Ipak ste joj vi prijateljica, a ne psihoterapeut.
Kad smo kod psihoterapeuta: ma koliko dobre prijateljice bile, u nekim stvarima vi ne možete da pomognete. Ako ponašanje vaše prijateljice prevazilazi okvire mini-melodrama i na neki način joj krajnje ozbiljno šteti (stalno se budi pored nepoznatih ljudi koje je sinoć upoznala i otišla u krevet s njima, konsumira neverovatne količine toksičnih supstanci, dovodi sebe u situaciju da ostane bez posla…), posavetujte je da potraži pomoć stručnjaka. Sasvim je moguće da takav savet neće dobro primiti, pa treba biti obazriv u pristupu. Nikako ne treba prijateljicu optuživati zbog njenog destruktivnog ponašanja. Umesto toga, bolje je reći joj da ste zabrinute za nju, a nije loša ideja ni da priču okrenete i na to kako njeno ponašanje utiče na vas. Možete joj reći koji njen postupak vas je isprepadao, šta vas je povredilo… Tako joj stavljate do znanja da time što radi ne povređuje samo sebe već i one do kojih joj je stalo, tako da ne može da vam kaže da vas se ne tiče to što ona radi, da to nisu vaša posla – ako utiče i na vaš život, i te kako jesu i vaša posla. Moglo bi da pomogne i ako joj ponudite da kod stručnjaka odete zajedno s njom, kao podrška.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com