Nekada se gostoprimstvo smatralo svetinjom i svako se trudio da što lepše ugosti one koje pozove u svoj dom. Ima toga i dalje, ali, nažalost, ima i onih koji svoj dom tretiraju kao neku vrstu kluba u kome se sve naplaćuje, čak će nekima da daju i VIP narukvice, dok će od ostalih da naplate ulaz, hranu i piće.
Ova pojava je (još uvek) češća u nekim delovima Amerike nego kod nas, i to kod dece. Pozvaće drugu decu na rođendansku ili već nekakvu žurku, tražiće da im ta deca na ime ulaza na žurku plate neku sumu novca i naplatiće posluženo piće i hranu. A nekoj od te dece će dati VIP narukvice i njima ništa neće naplatiti; ako postoji mogućnost za to, čak će za njih izdvojiti posebnu sobu u koju niko bez te narukvice (ili koja ih već drangulija označava kao posebne goste) neće imati pristup.
Gostoprimstvo? Drugarstvo? Ta deca kao da ne znaju značenje tih reči ili za njih ne mare. Pitate njihove roditelje o tome, a oni se samo nasmeju, kao da im je to što njihova deca rade baš simpatično. Možda misle i da je to korisno za njihovu decu, da uče da uzmu drugima novac (a da nije korisno da nauče nešto o gostoprimstvu i prijateljstvu). To što se deca bez VIP narukvica najverovatnije osećaju povređeno i kao osobe drugog reda, nikom ništa.
Nisu, naravno, deca koja prave takve žurke kriva. Ona su takvo ponašanje i takav tretman ljudi morala prethodno od nekog da vide, i takvo ponašanje je neko morao da im dopusti, najverovatnije ih i ohrabri u tome. Njihovi roditelji, koji smatraju da je najvažnije da im dete jednog dana bude dobar biznismen, ne dobar čovek.
Šta uraditi kad vidite tako nešto? Nažalost, ne možete ništa – nisu vaša ni deca ni dom. Sve što možete jeste da sopstvenu decu vaspitate na drugačiji način, tako da razumeju da je imati prijatelje i biti dobar domaćin (i, pre svega, biti dobra osoba) bitnije nego da o svakome koga vide razmišljaju kao o potencijalnom izvoru prihoda.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com