Postoji priličan broj negativnih ideja povezanih s onima koji su odabrali da svoje telo ukrase pirsingom i/ili tetovažom. Neretko, te ideje nikakve veze sa stvarnošću nemaju, ne danas kada pirsinzi i tetovaže postaju sve popularniji.
Moguće je videti one koji se sklanjaju od ljudi, muškaraca podjednako kao i žena, koji imaju pirsinge ili tetovaže. Možete videti i kako ih kondukter u autobusu zaobilazi u širokom luku. Nije retko uverenje da su osobe s pirsinzima i/ili tetovažama narkomani, kriminalci, možda prostitutke, verovatno nasilni i bolesni kad su sebi uradili nešto te vrste.
Samo bolesna osoba bi sebi uradila nešto te vrste? Onda bi i svaka osoba koja ode kod plastičnog hirurga, recimo, radi povećavanja grudi ili zatezanja lica, bila teško bolesna, još i više od onih koji se opredele za tetovažu ili pirsing, jer su ti operativni zahvati znatno veći i složeniji od tetovaža i pirsinga. A ne radi se o bolesti.
Istina je da se neće svako opredeliti za to da ukrasi telo pirsingom ili tetovažom. Tačno je i da će neki koji imaju pirsinge ili tetovaže biti narkomani ili kriminalci, ali znatno je veći broj narkomana i kriminalaca (sektaša, ili čega god) koji ovakvo ukrašavanje ne praktikuju.
Šta možete da zaključite o osobi koja ima pirsing ili tetovažu? Osim toga da joj se dopada takva vrsta ukrašavanja tela – ništa. Kod nekoga je to samo prolazni hir (koji, u slučaju tetovaže, može da bude problematično ukloniti), neko time pokušava nešto da dokaže, ili da se buni protiv nečeg, nečija tetovaža je nekome posvećena, neko takvo ukrašavanje smatra lepim… Različiti ljudi, različiti razlozi. I velika većina njih su sasvim normalne osobe s kojima sasvim normalno možete da razgovarate i da se družite – ubrzo prestanete i da obraćate pažnju na te ukrase, budu vam upadljivi koliko i boja nečijih očiju ili kose.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com