Uvek je učtivo reći "hvala", samo se u nekim situacijama postavi pitanje da li je to i potrebno reći, ili bi bilo preterano. Jedan takav slučaj je kada dobijete poklon kao znak nečije zahvalnosti. To može da dovede do zbunjenosti u pogledu toga treba li se zahvaliti.
Zbog čega zbunjenost? Zato što je već taj poklon, koji vam neko daruje kako bi vam se zahvalio za nešto što ste učinili, neverbalni način da se kaže "hvala". Plus se uz takav poklon darodavac obično i zahvali: "Hvala vam za sve što ste učinili za mene", "Hvala vam za to što ste mi pomogli", "Hvala vam za sve što ste učinili za moje dete/majku/muža…". I onda, da li i vi da kažete: "Hvala"? Ili bi to bilo kao da ta osoba vama kaže: "Hvala", vi njoj: "Hvala Vama", ona vama: "Ne, hvala Vama", i tako redom, kao u nekoj komediji u kojoj ne mogu da odluče ko će prvi da uđe u prostoriju jer oba lika učtivo daju onom drugom prednost?
Pravila kažu sledeće: pristojno je zahvaliti se kad dobijete poklon. Nebitno je koji je povod za darovanje, poklon je poklon, i na njemu se treba zahvaliti. Nikakva elaboracija nije tu potrebna, nikakve posebne reči, obično: "Hvala Vam", ili ako se tako osećate, "Hvala, nije trebalo, bilo mi je zadovoljstvo", sasvim je dovoljno.
Nakon toga, možete preći na ono što biste i inače radili. Ako biste se nakon toga vratili svom poslu ili imate nešto da obavite, onda se od te osobe učtivo rastanete; ako biste i inače razgovarali s njom jer se znate i jer i vi i ta osoba želite da malo posedite i ispričate se, onda razgovarate… Nakon što ste se zahvalili, nema ničeg više što ste po pravilima pristojnosti dužni da učinite.
Dakle, čak i ako je poklon koji dobijate način te osobe da vam kaže: "Hvala", treba se zahvaliti na njemu – i to je to.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com