Rokovi postoje u mnogo čemu i umeju da budu nezgodni i u manjim stvarima, a još su gori kada vam budu nametnuti ili kad ih nametnete sebi za neke krupne stvari u životu, jer je to odličan način da "ubijete sebe u pojam" zato što nešto još uvek niste postigli.
Recimo, već vam je toliko-i-toliko, a ni fakultet niste završili, ili niste još dobili posao iz snova, ili nikako da nađete bilo kakav posao. Još uvek niste imali veliku ljubav, ni dugu vezu. Još se niste udale. Još uvek nemate decu (kad ćete, pa vreme vam je?). Još uvek niste videle ništa od sveta. Još uvek niste ovo, još uvek niste ono. A zacrtale ste sebi da ćete do te-i-te godine uraditi ovo, pa onda ono, pa ono treće, ili niste vi to sebi zacrtale, već vaša okolina, i sada vas s prekorom gledaju (možda komentarišu, možda i ne) i ponašaju se kao da ste ih izneverile (recimo, izneverile ste roditelje jer još uvek niste udate i nemate decu, za razliku od ćerke njihovih prijatelja koja je vaših godina, u braku je i čeka drugo dete).
Za neke stvari, kao što su poslovni zadaci, neophodno je postaviti rokove, inače ništa ne bi bilo urađeno. Nekada je postavljanje rokova korisno, naročito kada se radi o stvarima koje vam se baš i ne rade, a morate da ih obavite. Onda sebi zadate da ćete ih uraditi do tad-i-tad – možda ih obavite u tom roku, možda i ne, ali ih ipak nekako uradite. Ali, za krupne stvari, kao što su veliki pomak u karijeri, brak ili deca besmisleno je sebi postavljati rokove, jer se radi o stvarima koje ne možete predvideti.
Neko bi rekao da rokovi postoje, želeli ih ili ne, ne može se bilo kada postati roditelj. Mada to stoji, vi zaista ne možete narediti sebi kada ćete upoznati nekoga s kime želite da zasnujete porodicu, kada ćete ostati u drugom stanju, a ni što se posla tiče ne možete predvideti kada će vam se ukazati prilika za nešto zaista dobro – za sve navedeno može se desiti da to bude sutra, kroz pet godina, petnaest…
Pritisak okoline ili pritisak koji sami na sebe vršimo može da bude zaista naporan – sve što tu možete jeste da se nekako borite protiv njega i da nestrpljivima odgovorite da će i to doći – kada mu bude vreme. I ne treba terati sebe da nešto učinite na silu, da budete s nekim samo da biste bile udate, da rodite samo zato da se ne razlikujete od vršnjakinja koje već imaju decu, da prihvatite izrazito lošu poslovnu ponudu samo da ne biste više slušale zvocanja. Ne kažemo da treba birkati do besmisla ni čekati da vam padne s neba, ali kad se radi o stvarima kojima "ne možete narediti da se dese", nije loše odbaciti ideju o rokovima.
Ionako neće biti "u roku", nego onda kad se desi, pa kad je već tako, zašto sebe bespotrebno nervirati?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com