Vreme se, ma koliko se trudili, ne može zaustaviti – a sa tim se nijedna žena ne miri lako. Svaka žena (izuzeci su zaista retki) želeće da zadrži mladost; pitanje je samo dokle će otići u toj želji. Svakako da ne mislimo da žena u određenim godinama (recimo, sa pedeset godina) treba da se oseća kao dvostruko starija i kao da nije ni za šta, ali ni imitiranje tinejdžerki nije baš preporučljivo.
Sindrom „večite tinejdžerke“ nije ništa novo, ali danas postaje sve učestaliji. U Americi je najizraženiji; dosta takvih slučajeva ima i kod nas. Nekada – pre, recimo, 40 godina – tačno se znalo šta se kada nosi i šta je prikladno određenom dobu. Pogrešno oblačenje u nekom od uzrasta imalo je blaže ili oštrije socijalne posledice – to je išlo od podsmeha do izbacivanja iz određenog društvenog miljea. Danas je sve teže na prvi pogled otkriti ko koliko ima godina, pa, shodno tome, i da li je prikladno obučen ili ne; a i ideja prikladnog postaje sve rastegljivija. Ipak, dama od „pedeset i kusur“ godina koja pokušava da izgleda kao tinejdžerka, uz svu rastegljivost prikladnog, jednostavno izgleda loše.
Šta je uzrok sindromu „večite tinejdžerke“? Jedan od uzroka je svakako produžen životni vek. Drugi, važniji, jeste taj da je u sistemu vrednosti postao imperativ biti mlad po svaku cenu. Mlad, lep, zategnut – ako ne izgledate kao da biste u sledećem trenutku mogli da prošetate po modnoj pisti, vi ste niko i ništa. Uz ne baš lagani i naizgled nezadrživi gubitak tradicionalnih vrednosti, postaje sasvim lako izgubiti kompas i upasti u zamku „mladosti po svaku cenu“. Rezultate možete videti oko sebe – dame u godinama sa mladalačkom frizurom (nekad i višebojnom) koja im loše stoji, sa toliko pudera na licu na kome imaju prilično vidljive bore da im koža izgleda kao pergament, našminkane u jarkim bojama, u veseloj odeći „papagaj dizajna“. „Nafrakane“ nije najbolja reč, ali je među prvima koje padaju na pamet.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com