Američka pozorišna i filmska glumica Sigorni Viver (Njujork, 1949) prvi put je boravila na festivalu u San Sebastijanu još 1979. godine sa originalnim filmom „Osmi putnik”, u vreme kada festivali nisu bili baš spremni da olako prihvate žanrovske filmove za prikazivanje. Njen ponovni, već treći po redu, dolazak u ovaj festivalski grad, ovogodišnju kulturnu prestonicu Evrope, završio se svečanom ceremonijom dodele nagrade „Donostija” za sveukupnu karijeru, u koju je stala i uloga bake u bajkovitom filmu „Pozivi monstruma” španskog reditelja H. A. Bajone.
Aveti, čudovišta, vanzemaljci deo su vaše epske karijere?
U mojoj karijeri ja sam uvek bežala od nečega, bilo od duhova, bilo čudovišta. Moja sudbina. Čudo da posle „Osmi putnik” franšize, „Isterivača duhova” ili „Avatar” serijala nisam razvila kod sebe osećaj za paranormalno, iako sam u Njujorku okružena prijateljima koji rado idu u šetnju od Centralne stanice do Metropoliten muzeja tvrdeći da je ta putanja puna duhova.
Čini se da vi neometano glumački trajete možda baš zato što ste često u ulogama koje su primerenije muškarcima?
To je na izvestan način tačno, ali svi veliki filmovi imaju i velike ženske delove. Tu se otvara prostor za glumice. Činjenica je da muškarci danas imaju više uloga, ali ne mislim da to automatski znači da imaju i bolje uloge. Zato sam juče izjavila da ne zavidim Raselu Krou. Meni su nekako uvek bile namenjene uloge takozvanih jakih, hrabrih žena, borbenih i veštih poput muškaraca.
(Dubravka Lakić, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com