Muškarci često misle da su oni jedini koji gledaju žene; da se samo oni osvrću za lepo doteranom devojkom na ulici, da samo oni ne mogu da skinu oči sa lepe glumice ili pevačice. Zašto bi žena gledala žene? Osim, naravno, ako nije… Muškarci bi bili prilično iznenađeni da saznaju da žene veoma često gledaju druge žene i da to nema ama baš nikakve veze sa seksom.
Žene će, čak i više od muškaraca, posmatrati na TV ekranu zavodljivu anonimnu manekenku sa reklame za šampon i balsam. Diviće se kompletnom izgledu poznate glumice i prelepoj kosi manekenke, porediće se s njima – i nervirati. Da, svesne su žene da sve te glumice i pevačice i manekenke imaju čitavu ekipu ljudi koji su zaduženi da od njih, često prosečnih, naprave lepotice za kojima će svi uzdisati – ipak, ta svest ne pomaže kad se pomisli: „Eh, što i ja nemam takvu kosu!“
Ne porede se žene samo sa licima sa malih i velikih ekrana. Porediće se i sa komšinicom, sa službenicom na šalteru, sa kasirkom… Kad smo kod kasirke i supermarketa: porediće se žene i sa ostalim ženama koje stoje u redu u supermarketu; porediće svoj izgled, kao i sadržinu korpe. Recimo, mršava devojka sa korpom u kojoj su šampon, malo povrća i čokoladica. Tad počne razmišljanje (redovi su ionako dugački i dosadni, može da se „zvera“ unaokolo, tupo zuri pred sebe ili da se dokono razmišlja o nečemu) o toj devojci: sigurno je na dijeti, zato je tako mršava – verovatno će celog dana da jede samo to malo povrća, a čokoladica joj je za dečka; kosa joj je lepa – ma, da uzmem i ja taj šampon? Zatim, krupna gospođa sa krznom oko vrata i „king sajz“ kolicima prepunim stvari (joj, ne, načekaćete se); njena „slatka dečica“ trče unaokolo, ciče i gađaju se stvarima, dok ona povremeno podvikne na njih, reda radi, a onda zauzme pozu „šta mi ko može, bogata sam“ i tako dalje…
Posle, doći će poređenje i sa ženama u autobusu (starica sa nekoliko kesa i nekoliko cegerčina, izblajhane devojke, klinka kojoj zvoni mobilni, žena na sumanuto visokim potpeticama i u firmiranoj garderobi koja pokušava da svima pokaže kako je bogata, a vozi se prepunim autobusom…). Ponovo sa komšinicama, ako ih sretnete usput. Radnim danom i sa koleginicama, kao i slučajnim prolaznicama na ulici. Sa onima koje ne znate poredite se samo po izgledu; sa onima koje znate po izgledu, lepoti muža (i ponekog „intimnog prijatelja“), prihodima, ocenama iz škole i sa fakulteta, uspehu u kuhinji… Za sve to neophodno je posmatranje; vi posmatrate druge, a drugi posmatraju vas.
Neki se pitaju da li je to voajerizam. Jeste, pomalo. Ima i pitanja da li je to normalno. Jeste, sasvim, dokle god ne preraste u opsesivno posmatranje raznoraznim napravama i špijuniranje, kao i u brkanje u tuđa posla. Dakle, ako volite da posmatrate druge, samo napred! Na kraju krajeva, tako se i „skidaju“ ideje za sopstvenu garderobu, uređenje stana, poboljšanje kuvanja… Ukoliko ste i dalje zabrinute zbog toga, setite se da i muškarci gledaju druge muškarce i porede se s njima: ko ima veće mišiće, lepšu partnerku, bolja kola, veću platu… Zato, gledajte i uživajte!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com