U Srbiji se svake godine rodi svega 65.000 beba i proda čak 70.000 „pilula za jutro posle” – kontraceptivnih pilula koje se uzimaju nakon seksualnog odnosa za koji se sumnja da bi mogao da dovede do začeća. Istraživanja o reproduktivnom ponašanju naših žena, obavljena prošle godine, govore da samo 18 odsto žena koje su u braku ili stabilnoj vezi koriste kontracepciju. I dok svetski proizvođači prezervativa dolaze do zaključka da Srbe mrzi da vode ljubav i svoje ocene baziraju na malom broju prodatih kondoma, dr Mirjana Rašević, direktorka Centra za demografska istraživanja, upozorava da tek svaki peti par u Srbiji koristi kontracepciju, što je manje nego u najsiromašnijim državama Afrike, poput Burkine Faso.
– Obrazovanje žena nema nikakve veze sa upotrebom kontracepcije. Studije u kojima su anketirane studentkinje medicine, farmacije i Fakulteta političkih nauka dalo je poražavajuće podatke o stepenu njihovog neznanja i otpora prema upotrebi kontracepcije. Svaka treća studentkinja FPN-a i svaka deseta buduća doktorka ne zna kada su plodni dani – ističe dr Rašević.
Naša sagovornica napominje da samo 12 odsto žena ima seksualne odnose zaštićene kondomom, tri odsto njih koristi kontraceptivne pilule, a spiralu ima svega dva odsto. Poređenja radi, u Evropskoj uniji čak 70 odsto žena koristi neko kontraceptivno sredstvo.
– Ako se dogodi neplanirana trudnoća, samo trećina žena u Evropi odlučiće se na abortus. Sa druge strane, čak dve trećine žena u Srbiji prekinuće trudnoću ako se beba ne uklapa u njihove planove za budućnost. U zapadnoj Evropi do najvećeg broja neplaniranih trudnoća dolazi zbog zaboravljene kontraceptivne pilule ili pucanja kondoma. Kod nas postoji „abortusna kultura“ – svaka žena u proseku u toku svog reproduktivnog perioda barem tri puta prekine trudnoću. Naše procene na osnovu stope rađanja i strukture upotrebe kontracepcije, govore da se godišnje obavi više od 15.000 abortusa. A još je 1935. na Jugoslovenskom kongresu lekara upozoreno da u Srbiji postoji visoka stopa abortusa – naglašava dr Mirjana Rašević.
Dr Katarina Sedlecki, savetnik u Republičkom centru za planiranje porodice u Institutu za majku i dete, ističe da tek svaka deseta devojka koristi kontracepciju, a svaka treća tinejdžerka ima seksualne odnose. S obzirom na to da učestalost rađanja opada, a privatne klinike ne prijavljuju abortuse, pretpostavlja se da je visok procenat abortusa među mladima, dodaje sagovornica.
– Postoji mnogo razloga zbog kojih mladi ne koriste savremena sredstva kontracepcije – jedan je manjakobrazovanosti.Istraživanja govore da se mladi o metodama zaštite od trudnoće informišu od vršnjaka, na Internetu i iz medija, a ta saznanja su često opterećena nizom predrasuda – devojke smatraju da pilula izaziva gojaznost, pa čak i rak, da spirala urasta u telo… Sa druge strane, one veruju da je prekinut odnos efikasan i bezbedan način sprečavanja začeća. Kod nas je pilula za jutro posle najprodavanije kontraceptivno sredstvo, iako se ona koristi samo u hitnim slučajevima. Više od polovine devojaka zna da je njihova majka abortirala jednom ili više puta. Kada ih pitamo da li je u njihovoj porodici razgovarano o trudnoći i kontracepciji, uglavnom odgovaraju odrečno – kaže dr Sedlecki.
U Srbiji nema državnog programa za planiranje porodice, a abortus je dozvoljen na zahtev žena već od 16.godine. Osim što seksualno obrazovanje nije sastavni deo vaspitanja devojčica i naše škole imaju „nojevsku politiku“ kada je reč o seksualnom obrazovanju, zbog čega su zablude mladih o kontracepciji velike.
– U Finskoj je u samo jednoj školskoj godini broj adolescentskih trudnoća udvostručen, jer je u toj godini seksualno obrazovanje bilo izborni, a ne redovni predmet. Mislim da to dovoljno govori o značaju obrazovanja mladih devojaka“, upozorava Katarina Sedlecki i dodaje da je tokom prethodne godine, u kojoj je Institut za majku i dete prošle godine odlučio da abortuse obavlja besplatno, čak četiri puta povećan broj žena koje su abortirale.
„Mi nemamo celu jednu paletu kontraceptivnih sredstava kao što su depo-progesteronske injekcije, kombinovane mesečne injekcije, kontraceptivni flasteri, progesteronski implanti (male cevčice koje se stave pod kožu i štite od trudnoće tri do pet godina). Registracija ovih lekova je skupa i dugotrajna, a uvoznici znaju da naše žene inače malo koriste kontracepciju, pa smatraju da nemaju ni interes da ih uvoze“, zaključuje sagovornica.
(Katarina Đorđević, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com