Sudnji dan se približio: 31. maja 2002. počinje dugo iščekivani događaj (za fanove događaj godine) – FIFA svetsko prvenstvo u fudbalu, na kojem će učestvovati 32 nacije. Pravo uživanje za muškarce, a noćna mora za većinu žena. No, da li je zaista tako?
Bez obzira na uvreženo mišljenje da žene ne podnose fudbal, mnoge su vatreni navijači, dok druge i „upražnjavaju“ ovaj sport. Status žena u sportu kao što je fudbal još uvek, ipak, nije jednak položaju koji uživaju muški igrači, premda se može reći da se stvari lagano popravljaju. U svetu je sve više ženskih fudbalskih klubova raznovrsnih profila – profesionalnih, ali i onih organizovanih pri srednjim školama, kao i klubova koji za cilj imaju pre svega druženje i rekreaciju.
Pat Koks, predsednica Evropskog parlamenta, nedavno je govorila o položaju žena u sportu, zaključivši da su se od daleke 1896. – kada na Olimpijskim igrama nije bilo nijedne sportistkinje, pa do Atlante 1996, gde je kanadski tim imao veći ukupan broj žena u odnosu na muškarce – stvari značajno promenile. Ipak, dodala je ona, na početku novog milenijuma i dalje postoje prepreke da žene u punoj meri učestvuju na svetskoj sceni sporta. Ne treba zanemariti ni uspešno održane fudbalske utakmice ženskih timova pri Olimpijskim igrama u Atlanti – svedočanstvo o tome kako se stvari, ipak, kreću napred.
Iako će tvrdokorni muški ljubitelji ovog sporta tvrditi kako je mesto žene u fudbalskoj areni sporedno, te da je jedino moguće da Ona participira kao navijač, ili (još gore) cheerleader-sica, činjenice uopšte ne govore tome u prilog. Ženska svetska fudbalska scena sve je kvalitetnija, a popularnost sporta izuzeto raste među devojčicama, posebno na Zapadu. O tome svedoče brojni sportski događaji, poput 2002 FIFA svetskog prvenstva za žene ispod 19 godina ili FC Women“s Gold Cup-a.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com