Dolazak zime, pored očekivanih praznika i snega, za mnoge znači mnoštvo sivih dana, više sedenja u kući i dodatnih kilograma. Određenim ljudima to predstavlja veći problem, jer ih značajno ometa u svakodnevnom funkcionisanju. I zaista, ukoliko simptomi neraspoloženja i smanjene količine energije traju u dužem periodu, umanjujući pri tom svakodnevnu operativnost, tada se može govoriti o sezonskom poremećaju raspoloženja.
Iako možda zvuči preterano, uticaj vremenskih prilika na raspoloženje i stanje organizma veoma je značajan. Zima je posebno „nezgodno“ godišnje doba, jer kombinacija hladnog vremena sa mračnijim danima i generalnom „ogoljenošću“ predela svakako utiče, čak i na večito raspoložene ljude. Međutim, za utvrđivanje specifičnog „poremećaja“ izazvanog godišnjim dobom neophodno je da se istovremeno stekne više faktora.
Tipični simptomi ovog stanja jesu problemi sa spavanjem, depresija, letargija, kao i preterano konzumiranje hrane. Osobama koje pate od poremećaja najčešće sve postaje teško, svakodnevni mali zadaci zahtevaju ogroman napor, dok život generalno deluje prilično beznadežno. Iako san traje više nego u letnjim mesecima, osoba koja pati od sezonskog poremećaja raspoloženja najčešće je neispavana i sa teškoćom ustaje iz kreveta.
Međutim, ovaj fenomen ima (relativno) jednostavan razlog i, shodno tome, tretman. Stručnjaci tvrde da je uzročnik ovakvog stanja – nedostatak svetlosti. Jaka svetlost, i dovoljna količina svetlosti, utiče na hemiju mozga i stvaranje hormona „dobrog raspoloženja“ – serotonina.
Rešenje deluje prilično jednostavno: uneti što više svetla u prostorije u kojima se svakodnevno boravi; ili se, ukoliko je moguće, preseliti u tropske krajeve dok zima ne prođe…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com