Uoči stogodišnjice rođenja velikog mislioca, književnika i filozofa, donosimo njegove najvažnije citate o ljubavi, kako muškarca i žene, emotivnoj, fizičkoj, tako i ljubavi roditelja prema deci…
Akademik Vladeta Jerotić rođen je 2. avgusta 1924. godine u Beogradu, gde je završio osnovno obrazovanje i pohađao Drugu mušku gimnaziju i Medicinski fakultet, na kojem je stekao diplomu psihijatra. Specijalizovao je neuropsihijatriju i psihoterapiju u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj.
Vladeta Jerotić je stvorio obimno i složeno delo iz oblasti psihoanalize, psihoterapije, filozofije, religije i književnosti.
Preminuo je septembra 2018. godine, a njegove mudre reči i citati i danas se pamte i pišu za sve buduće generacije što dolaze.
Citati Vladete Jerotića o ljubavi
Čovek je zadovoljan i naslađuje se kada ga neko voli, ali je radostan kada on voli. Ljubav i radost svakako su čovekove osobine i doživljaji koji ga čine najvećom snagom prirode.
Prirodnoj težnji prema ljubavi potrebni su povoljni uslovi za razvoj. Jer voleti drugog čoveka znači i razumeti ga, a svakako i – opraštati mu. Nije, doduše lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane onakav kakav može da bude.
Ne znam da li je ijedan čovek u stanju da voli ako nije bio voljen. Ili na drugi način, koliko smo i sa kakvom snagom u detinjstvu bili voljeni, toliko i mi volimo druge.
Pokorni smo iz straha, a poslušni iz ljubavi.
Ako nema vere, nade i ljubavi, a odavno nema, traženje smisla je u zadovoljstvu, zadovoljenju nagona i površnih senzacija.
Nije, doduše, lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo, već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane onakav kakav može da bude. Zato, ako nekoga stvarno volite, pokušajte da ga promenite svojom ljubavlju, a ne ultimatumima.
Ukoliko su želje intenzivnije, utoliko je i strah jači.
Ako ste usamljeni, to je zbog toga što ste sami sebe izolovali, ako ste dovoljno skromni nećete nikada ostati usamljeni. Pokušajte da siđete i naučite skromnost i nećete nikada više biti sami.
Ukoliko majka svojom ljubavlju prema detetu ispoljenom dojenjem, brigom i privrženošću (ne i preteranom brigom, jer je ta briga onda znak neurotičnog straha kod majke) – ovoj majčinoj ljubavi ubrzo se pridružuje i otac – ostanu dosledni u ispoljavanju istinskih osećanja prema detetu (ostajući stalno privrženi jedan drugom u ljubavi) – stvoreni su, povoljni uslovi da vera deteta u život ostane u njemu trajna.
Niko poludeo nije od apstinencije – to vam kaže Vladeta Jerotić.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com