Ljudi su svakodnevno podložni raznim bolestima, u zavisnosti od načina života i drugih značajnih faktora. Donosimo koje bolesti odnose najviše ljudskih života.
Neke bolesti su smrtonosnije od drugih. U nastavku predstavljamo 10 najsmrtonosnijih bolesti na svetu, rangiranih prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
1. Koronarna bolest– Koronarne arterije snabdevaju srce krvlju, a ukoliko su oštećene nastaje koronarna bolest srca (KBS). Najčešći uzroci su pušenje i nezdrava ishrana. Ova bolest je odgovorna za 15,5% svih smrtnih slučajeva širom sveta, uzrokujući 8,8 miliona smrtnih slučajeva u 2015. Faktori rizika uključuju pušenje, dijabetes, hipertenziju, visok holesterol, gojaznost i porodičnu istoriju bolesti.
2. Moždani udar – Moždani udar nastaje kada se arterije koje snabdevaju mozak krvlju blokiraju ili popucaju, zbog čega moždane ćelije umiru za nekoliko minuta. Ova bolest je uzrokovala 11,1% svih smrtnih slučajeva u svetu. Smrtnost od moždanog udara porasla je sa 5,7 miliona u 2000. na 6,2 miliona u 2015. Faktori rizika uključuju visok krvni pritisak, pušenje, porodičnu istoriju bolesti, afro-američko poreklo i pol (žene su podložnije).
3. Infekcije donjih respiratornih puteva – Infekcije donjih disajnih puteva obuhvataju upalu pluća, bronhitis i grip, koji su posebno česti u hladnijim mesecima. Ove infekcije uzrokuju 5,7% svih smrtnih slučajeva širom sveta, što je 3,2 miliona smrtnih slučajeva u 2015.
4. Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) – HOBP je bolest pluća koja otežava disanje, a glavni uzroci su pušenje i izloženost duvanskom dimu. U 2015. godini ova bolest je odnela 3,1 milion života, što čini 5,6% svih smrtnih slučajeva širom sveta.
5. Rak respiratornog sistema – U ovu kategoriju spada rak bronhija, traheja i pluća. Najveći uzroci su zagađenje vazduha, pušenje i pasivno pušenje. U 2015. godini zabeleženo je 1,7 miliona smrtnih slučajeva, što čini 3% svih smrtnih slučajeva u svetu.
6. Dijabetes – Kod dijabetesa tipa 1 pankreas prestaje da proizvodi insulin, dok kod tipa 2 ćelije gube osetljivost na insulin. Tip 1 nema lek, dok se tip 2 može kontrolisati pravilnom ishranom i vežbanjem. U 2015. godini, 1,6 miliona ljudi umrlo je od komplikacija dijabetesa, što čini 2,8% svih smrtnih slučajeva širom sveta.
7. Alchajmerova bolest – Alchajmerova bolest postepeno uništava pamćenje i kognitivne sposobnosti, a radi se o progresivnom i ireverzibilnom poremećaju mozga. U 2015. godini odneo je 1,5 miliona života, što predstavlja 2,7% svih smrtnih slučajeva u svetu.
8. Dijareja – Dijareja dovodi do gubitka tečnosti i elektrolita, a ako se ne leči može biti fatalna. U 2015. godini zabeleženo je 1,4 miliona smrtnih slučajeva, a bolest je drugi vodeći uzrok smrti dece mlađe od pet godina.
9. Tuberkuloza – Tuberkulozu izaziva bakterija Micobacterium tuberculosis, a prenosi se vazdušnim putem. Ovo je jedan od vodećih komorbiditeta kod ljudi zaraženih HIV-om. U 2015. godini, 1,3 miliona ljudi je umrlo od tuberkuloze, što čini 2,4% svih smrtnih slučajeva širom sveta.
10. Ciroza jetre – Ciroza je komplikacija hroničnih oboljenja jetre, a nastaje kao posledica dugotrajnog oštećenja koje dovodi do ožiljaka na jetri. 1,2 miliona ljudi je umrlo od ove bolesti u 2015. godini, što čini 2,1% svih smrtnih slučajeva širom sveta. Ove bolesti su najčešći uzroci smrtnosti u svetu, a mnoge su vezane za način života. Prevencija, pravovremena dijagnoza i zdraviji način života ključni su za smanjenje rizika od ovih smrtonosnih bolesti.
(24sata.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com