Porodicu Rokfeler javnost je toliko mrzela početkom 20. veka da su morali da zaposle mnogo članova obezbeđenja koji bi ih štitili u njihovim domovima, da je jedan list napisao: „Dodatni oprez je mudar. Rokfeler ima mnogo razloga za strah od ubica. To su prirodne posledice poslovne politike gospodina Rokfelera“.
A ljudi su imali dovoljno razloga da mrze najbogatiju porodicu na svetu – nazivali su ih lopovima, ubicama žena i dece, manipulatorima i potpunim lažljivcima, piše Listverse.
10. Beskrupulozno bogaćenje
Rokfeleri se nisu obogatili kao dobrice. U stvari, oni su praktično zločinci koji su svaku priliku iskoristili kako bi mogli da kradu od drugih ljudi. Tako se Rokfeleri stekli Dulut, Mesabu i Northerndern Rejlroud. Kako je pisalo u novinama 1911. godine, izvorni vlasnici železnice upravo su bili završili polaganje pruge. Oni su hteli da grade terminale, ali im je nedostajalo novca. Tu na scenu stupa velečasni Gejts, čovek koji je Rokfelerima upravljao dobrotvornim donacijama. Gejts tada objašnjava vlasnicima da je Džon D. Rokfeler pratio izgradnje njihove železničke pruge i da će im pozajmiti novac. Ljudi su prihvatili zajam za 420.000 dolara. Dva meseca kasnije, Rokfeler se pretvarao da moraju novac vratiti odmah zbog neke „finansijske sramote.“
9. Radnici i plaćanje
Džon D. Rokfeler nije imao preterano visoko mišljenje o ljudima koji su radili za njega. Njegov bliski saradnik je 1913. javno obznanio da ne veruju u koncept minimalne plate i da svaki dečak i devojčica, svaki muškarac i žena zarađuju tačno koliko vrede.
8. Masakr u Ladlou
Rudari su 1914. godine započeli štrajk. Rudnici su bili opasni, plata je bila nikakva, i što je još gore, platu su dobijali u bonovima koje su mogli potrošiti samo u Rokfelerovim prodavnice. Kad su krenuli u štrajk Rokfeler mlađi poslao je naoružane muškarce da razbiju proteste. Jedanaestoro dece, dve žene i nekoliko muškaraca je izgorjelo u šatorima koje su isti ti Rokfelerovi poslušnici zapalili.
7. Žene i deca u strahu
Nakon tog masakra sve žene i deca među Rokfelerovim radnicima živeli su u potpunom strahu. Don MekGregor je zapisao da su deca znala da beže od njega zato što je on bio stranac. Odrasli su znali da je on njihovoj strani, ali deca nisu.
6. Objave lažnih vesti
Nakon masakra u Ladlouu, Rokfelerovina su bile potrebne sve moguće dobre vesti. Zbog toga su pokrenuli sopstveni časopis, a udružili su se s Herstom, moćnim novinarskim izdavačem, kako bi obavljivali samo dobre stvari o njima i opasno lagali o protivnicima.
5. Fijasko u rudniku
Džon Rokfeler mlađi odlučio je da 1916. godine poseti jedan rudnik kako bi pokazao da je i on samo smrtnik. Poseta je bio totalna propast. Osim što se toliko umorio od pet minuta rudarenja da je morao da prespava u rudniku, ni rudarima se nije dopao i većina njih je bogataša ignorisala.
4. Uplitanje u obrazovanje
Džon D. Rokfeler trošio je basnoslovne svote novca na visoko obrazovanje kako bi primirio javnost. Kroz svoju fondaciju finansirao je obrazovne institucije i to isključivo one konzervativne. Najomrženiji idejni neprijatelj bile su mu ideje o sindikatima i organizovanom radu.
3. Nije finansirao rat
Na vrhuncu Prvog svetskog rata, savezničke snage pokušavale su da finansiraju brutalni sukob. I dok su praktično svi bogataši nudili svoj novac ili se odricali plate, Rokfeler je odbijao da dâ zajam bilo Rusima bilo Britancima.
2. Izbegavanje poreza
Još tokom Prvog svetskog rata, 1916. godine, Rokfeler je za svoju fondaciju obezbedio 100 miliona dolara. Od toga je zarađivao šest miliona dolara godišnje na koje nije plaćao nikakav porez. I dok bi fondacije trebalo da finansiraju samo dobrotvorne akcije, na njegov račun dolazile su mnoge optužbe da je trošio ogroman novac u svoje svrhe.
1. Nevolje iskrenog čoveka
Američki Kongres tražio je da Rokfeler objasni zašto je stalno podizao cenu goriva. Njemu je prekipelo i rekao je da samo ponuda i potražnja diktiraju cenu. Amerikancima je gorivo bilo neophodno i bili su spremni da plate cenu koju je Rokfeler formirao.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com