Danas se navršavaju tri godine od smrti legendarnog Nebojše Glogovca, a svi smo voleli i divili se njegovom glumačkom umeću.
Glogovac je rođen u Trebinju, a o detinjstvu u južnim krajevima Bosne i Hercegovine pričao je jednom prilikom za medije.
– Pamtim samo neke prizore lepog i mirnog života, divnog okruženja i zaštićenosti, a za mene je to kao veza sa pupkom ili emotivnom bazom. Čuvao sam krave, čuvao sam ovce. Taj kontakt sa prirodom je za mene izuzetno dragocen – rekao je on tada, a o glumačkom pozivu kazao je:
– Nikad nisam znao da ću biti glumac, niti sam imao pojma šta je to glumac. Što bi rekli klinci, nisam se ložio na to. Ložio sam se na fudbal, na devojke, na sport. Bio sam odličan đak, ali to mi je bilo više onako, usput, lako. Dobro sam pisao, al’ nisam bio naročito vredan. Više me zanimalo zezanje. Gluma je, ajd’, možda bismo mogli reći, kad računam iz ove, sasvim naknadne perspektive, počela sa četiri godine, kad sam recitovao na Svetog Savu i kad sam se kao konj drao iz petnih žila jer su mi objasnili da to mora da se čuje. I svi su čuli. Pa su me one stare gospođe hvalile više nego ostalu decu. Valjda njih nisu čule. Ne znam, možda bismo mogli reći – tako je krenulo.
– Jedna od mojih teorija zašto sam upisao glumu je što nisam bio zadovoljan sobom. Želeo sam i trudio sam se godinama da se dopadnem devojkama. Mislio sam da loše izgledam, neko vreme sam bio debeo, a kad me je drmao pubertet, najgore sam izgledao – bio je iskren u intervjuu za jedan magazin Glogovac, kog publika pamti u ostvarenjima „Spasitelj“, „Munje“, „Kad porastem biću Kengur“, „Ranjena zemlja“, „Klopka“ i drugim, dok se svojevremeno naširoko pisalo o njegovoj odluci da odbije ulogu u kontroverznom filmu Anđeline Džoli, „U zemlji krvi i meda“.
– Od jurnjave za novcem da bi poplaćali kredite, mi zaboravljamo na decu, na dušu, na ljubav. Mislim da je to pogubno, jer napredak ljudske vrste ne predstavljaju kola koja idu brže i tone informacija kojima smo zatrpani – kazao je Nebojša krajem 2016. godine u jednom intervjuu.
– Prava sloboda za kojom ljudska duša žudi je zaboravljena i negde skrajnuta, zatrpana komercijalizacijom i tokovima novca. Podrazumeva se da svi moraju puno da rade, da svi moraju da budu jako, jako zdravi, da dobro jedu. U stvari, sve to je neizvodljivo u jednom danu za čoveka, ali to je imperativ ovog vremena koji potiskuje prave stvari u zapećak: ljubav, slobodu, hrabrost, empatiju. Sve najlepše je besplatno, zato je i ukinuto – istakao je jednom prilikom Glogovac, koji je za sobom ostavio troje dece, ćerku Sunčicu i sinove Gavrila i Miloša.
– Ja svoju decu osećam i razumem, pomalo zbog onoga kakav sam, pomalo zbog prirode posla. Razumem koliko znaju, koliko ne znaju, mogu da se stavim u njihov položaj. Moguće je da koristim nešto iz svog ličnog iskustva, ali ne baš striktno i planski. Važno mi je da nauče da misle svojom glavom, da budu nezavisni, da znaju da su poštenje i iskrenost moralne vrednosti koje će im pomoći da budu bolji ljudi. Odemo, na primer, u zajedničku šetnju. Ja šetam kera dok oni voze bicikle. Stignem da odigram backgamon u kafiću u koji stalno dolazim. Obične stvari. Ne treba previše tražiti od života, treba nešto i zaslužiti. Treba imati meru – naveo je svojevremeno.
– Dobrota je prezrena, odnosno obezvređena. Sve te uzvišene i neopipljive vrednosti ljudskog duha poput hrabrosti, poštenja, vernosti, bezuslovnog prijateljstva i ljubavi, danas su ismejane i nisu popularne. Važno je samo koliko ste ljudi prevarili. Ako ste prevarili mnogo ljudi i pritom zaradili, onda ste namazani i mnogo ste pametni. Time dobijate poene i niko vas neće prezreti. Ili ako dovoljno dugo to radite, čak i oni koji su vas prezreli u početku, pristaće na to da ste uspeli. Danas su teze zamenjene i u današnjem sistemu vrednosti dobrota se graniči sa glupošću. To je pogubno i zato ćemo platiti danak, a tada ćemo morati da se vratimo pravim vrednostima, jer su jedino one temelj ljudskog postojanja. Živimo u vremenu u kome, uz svu najstrašniju maštu, ne bih mogao da zamislim takvu perverziju koja u stvarnosti već nema svoj klub obožavalaca. Postoji jedna misao kako kada umremo sigurno idemo u raj, jer ovo što živimo ima sve atribute pakla – rekao je bio Nebojša pre nekoliko godina, koji je poslednje dve godine života bio u braku sa drugom suprugom Milicom, dok je od 1996. do 2014. bio oženjen Minom Glogovac.
Nebojša Glogovac je preminuo u Beogradu u 48. godini, nakon borbe sa opakom bolešću.
(Blic)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com