U društvu koje je opsednuto mladalačkim izgledom, samouvereno prihvatanje svoje sede kose može biti i lepo i moćno. Ovo važi za bilo koje doba. Međutim, ako se nadate da ćete zadržati svoju prirodnu boju kose što je duže moguće, niste sami. Nedavno istraživanje je pokazalo da se 72 odsto žena „plaši sede kose“, verujući da ih ona čini starijima više od bilo koje druge fizičke karakteristike, piše Best Life.
Ako se pitate kako da izbegnete preuranjeno sedenje kose, doktorka naturopat Dženin Bouring kaže da postoje tri ključna načina da to uradite – i svi su veoma jednostavni. Bouring, takođe, sugeriše da farbanje kose zapravo može da ubrza proces sedenja, dok istovremeno maskira vašu bledu boju.
Međutim, sedilo se javlja i zbog prirodnih promena koje se vremenom javljaju u kosi i vlasištu. „To je uzrokovano nedostatkom melanina zbog nakupljanja vodonik peroksida u folikulima dlake. Obično je uzrokovan stresom i oksidativnim stresom koji ubija te ćelije melanocita“, objašnjava on, misleći na ćelije koje proizvode pigment u vašoj koži i kosi. Da bi usporila proces, ona preporučuje ova tri saveta:
1. Uzmite dovoljno vitamina D
Prva stvar koju vaše melanocitne ćelije trebaju da nastave da proizvode pigment je vitamin D, objašnjava doktorka: „Dakle, prirodnije izlaganje sunčevoj svetlosti će pomoći u sprečavanju sedenja kose“. Pored vitamina D koji vaše telo prirodno proizvodi nakon izlaganja suncu, vitamin D možete dobiti i kroz odabranu hranu, uključujući losos, pastrmku, pečurke, jaja, obogaćene žitarice, mleko i sokove.
Uzimanje suplemenata može vam pomoći da dodatno povećate unos, iako biste o ovoj mogućnosti trebalo da razgovarate sa svojim lekarom pre nego što ih dodate u svoju zdravstvenu rutinu.
2. Napunite se ovim mineralima
Bouring kaže da je sledeća stvar koju treba da uradite da sprečite preranu sedu kosu da jedete hranu bogatu određenim mineralima. Konkretno, ona kaže da će vam trebati ‘magnezijum, bakar, cink, gvožđe i kalcijum za zdrave melanocite’.
Trebalo bi da budete u mogućnosti da dobijete većinu esencijalnih minerala jedući raznovrsnu ishranu zasnovanu na celoj hrani koja uključuje voće, povrće, integralne žitarice, nemasne proteine i mlečne proizvode. Međutim, nekim ljudima je teško da unesu dovoljno kalcijuma i magnezijuma kroz ishranu, u kom slučaju lekar može preporučiti dodatak.
3. Dobijajte vitamine B iz celih izvora hrane
Na kraju, Bouring kaže da je unos dovoljno vitamina B takođe veoma važan. „Ne kažem da treba da uzimate sintetički vitamin B – to mi se ne sviđa. Uvek uzimajte vitamine B iz celih vitamina i celih izvora hrane“, preporučuje ona, a prenosi Večernji list.
Međutim, važno je napomenuti da postoji mnogo različitih vrsta vitamina B i da ćete možda morati da dobijete različite vrste iz različitih izvora hrane. Na primer, prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi Velike Britanije, tiamin (vitamin B1) možete dobiti iz graška, orašastih plodova, svežeg voća i jetre, dok piridoksin (vitamin B6) možete dobiti iz živine, svinjetine, soje, ovsa, mleka i još mnogo toga. .
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com