„Većina dugovečnosti, fizičke aktivnosti i trajnog zdravlja rezultat je nesvesnog a ne svesnog ponašanja“.
Stručnjak za dugovečnost Dan Buettner autor bestselera New York Timesa, nedavno je gostovao u podcastu u kojem je otkrio koje to nesvesne navike pojedincima pomažu da žive izuzetno duge živote.
Pogledajte koje su to svakodnevne navike:
1. Volontiranje
Kvalitetne veze presudne su za dugovečnost, ali Buettner ide i korak dalje: „darovanje vlastitog vremena“ ključno je za duži život, kaže on. Istraživanja podržavaju tu tvrdnju, budući da je studija o starijim osobama otkrila da su oni koji su pružali emocionalnu podršku drugima na kraju živeli duže, te da dela ljubaznosti (koja su naučnici nazvali „učinak Majke Tereze“) zapravo produžavaju život.
Ljudi ne odlučuju da svesno volontiraju određenog dana – oni samo prirodno pomažu drugima za veće dobro svoje celokupne zajednice.
2. Sedenje na podu
Da, stvarno. „Jedan od najvećih ubica starijih ljudi su padovi“, poručuje Buettner.
Dopustite nam da vas podsetimo na sledeće statistike: Ako ste stariji od 65 godina, postoji jedna od četiri šanse da ćete pasti, a ako to učinite, studije pokazuju da su vaše šanse da ponovno padnete dvostruko veće. Ako padnete i slomite kuk, postoji 30 do 40 posto šanse da ćete umreti u roku od godinu dana (ne nužno od samog pada, već možda od drugih komplikacija povezanih s nesrećom), ističe on.
Međutim, kad sedite na podu, neprestano trenirate snagu i ravnotežu donjeg dela tela – posebno ako ustajete i spuštate se s poda više puta dnevno.
Buettner sedenje na podu smatra jednom od onih „kontraintuitivnih“ praksi koje pomažu starijim ljudima da žive mnogo duže, zdravije živote.
3. Sport
Prema Buettneru, društveni sport je „jedan od najvažnijih ključeva“ dugovečnosti. On se poziva na studiju klinike Mayo koja je otkrila da oni s aktivnim životnim stilom žive duže od ljudi koji vode pasivan život (što nije iznenađujuće); ali od tih aktivnih pojedinaca, oni koji su igrali sportove s reketom živeli su duže od biciklista, plivača i trkača.
„Kad se bavite ovim sportom, steći ćete prijatelje“, dodaje Buettner. „Osim toga, imate niz aktivnosti niskog do srednjeg intenziteta, ubrzane otkucaje srca, i često posle meča ni ne shvatate da ste upravo imali jako dobar trening.“
Samo se pobrinite da znate granice svog tela – povrede prilikom bavljenja ovim sportom vrlo su česte kod ljudi od 50 i više godina, prenosi Radiosarajevo.ba
(Stil)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com