Viktor Frankl bio je austrijski neurolog, psihijatar i autor jedne od najinspirativnijih knjiga ikada napisanih – „Zašto se niste ubili“. Preživeo je Holokaust i sve užase koje je Drugi svetski rat nosio sa sobom.
Uprkos patnji i strahovima kroz koje je prolazio, ostao je dosledan svom traganju za smislom života, smrti i svih okolnosti koje nastaju u međuvremenu.
Smatrao je da „besmisao“ vodi ka depresiji, zavisnosti i potčinjavanju hedonističkim užicima – materijalizmu, mržnji, dosadi, ili opsesijama.
Ovo se neki od najboljih citata Viktora Frankla:
Ako čoveka vidimo onakvog kakav jeste, činimo ga gorim. Ali ako ga precenimo … pomažemo mu da napreduje ka onome što zaista može biti.
Kada više nismo u stanju da promenimo situaciju, izazvani smo da promenimo sebe.
Sve se od čoveka može oduzeti, osim jednog: njegove krajnje slobode – da odabere stav u određenim okolnostima; da izabere sopstveni put.
Život nije prvenstveno potraga za užitkom, kao što je verovao Frojd, niti potraga za moći, kako je to učio Alfred Adler, već potraga za smislom. Najveći zadatak svakog čoveka je da u svom životu pronađe smisao. Ako postoji smisao života, onda mora postojati i smisao patnje. Patnja je neizostavni deo života, podjednako kao i sudbina i smrt. Bez patnje i smrti, ljudski život ne može biti potpun.
Ljubav doseže mnogo dalje od fizičkog voljenja osobe. Ona pronalazi svoje najdublje značenje u svojoj duhovnosti, unutar sebe same. Bio čovek zapravo prisutan ili ne, bio on i dalje živ ili ne – sve to nekako postaje manje važno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com