Većina nas je dobra u uočavanju otvoreno agresivnih ljudi. Iako nije dobar osećaj kada vas neko vređa, kritikuje ili omalovažava, barem znate zašto ste povređeni.
Ali ponekad ljudi oko nas, uključujući našu blisku porodicu, prijatelje i kolege, učine da se osećamo neprijatno, ali ne možemo tačno da odredimo zašto. Na primer, kolega možda neće stići da vas pozdravi u hodniku treći put za nedelju dana. Naterate sebe da verujete da je to verovatno previd, a ipak osećate da nešto nije u redu.
Ako se ovo često dešava sa jednom ili više ljudi u vašem životu, možda imate posla sa pasivno-agresivnim ponašanjem, koje je mnogo teže otkriti nego otvoreno agresivno ponašanje. Pasivno-agresivnost, kao što ta reč ukazuje, je sklonost da se uključi u indirektno izražavanje neprijateljstva kroz radnje kao što su suptilne uvrede, mrzovoljno ponašanje, tvrdoglavost ili namerno neostvarivanje potrebnih zadataka.
Pošto je pasivno-agresivno ponašanje implicitno ili indirektno, može biti teško uočiti, čak i kada osećate psihološke posledice.
Da bi vam pomogli da identifikujete ovu vrstu ponašanja, u nastavku opisujemo pet njegovih vrsta. Ovo nisu svi načini na koje osoba može biti pasivno-agresivna, ali su najčešći, piše YourTango.
(Iako se pasivno-agresivno ponašanje može pojaviti u svim aspektima života i da ga počine ljudi bilo kog pola, radi jednostavnosti opisaćemo ovde slučaj pasivno-agresivnog muškog kolege.)
1. Tihi tretman
U svom standardnom obliku, tihi tretman se sastoji od potpunog ignorisanja druge osobe, odbijanja da odgovori na bilo koja pitanja te osobe, a možda čak i odbijanja da prizna njeno prisustvo. Ova vrsta tihog tretmana nije posebno pasivno-agresivna, jer je vrlo eksplicitna.
Ali postoje suptilniji načini na koje vas osoba može podvrgnuti tihom tretmanu. Na primer, on može „slučajno“ da vas ne prepozna u hodniku na poslu. Samo se dešava nasumično, tako da imate problema da znate da li je namerno ili slučajno. Ista stvar se može desiti na sastancima ili tokom drugih interakcija.
Vaš kolega može namerno da ignoriše vaše komentare, ali to čini nedosledno, tako da ne možete da kažete da li je to namerno ili ne.
2. Suptilne uvrede
Većina nas prepoznaje kada smo otvoreno uvređeni. Ali suptilne uvrede može biti teže prepoznati kakve jesu. Kolega se može pretvarati da vam daje kompliment, ali kada dobijete priliku da razmislite o tome, shvatite da je to zaista prikrivena uvreda.
Na primer, analizirate izveštaj za svog šefa. On ga čita i kaže vam da ste uradili dobar posao (kompliment), ali zatim dodaje da je izveštaj bio „skoro dobar kao Džejmijev” (suptilna uvreda).
Suptilna uvreda se takođe može sastojati od skrivenog ili poluskrivenog pozivanja na vaše najslabije tačke. Recimo da je kolega stekao diplomu na Prinstonu, a vi ste dobili svoju na (fiktivnom) Majami Bič Junior College. Ako vaš kolega često irelevantno spominje gde ste stekli diplomu – i implicira da to nije dobra škola – to je verovatno suptilna uvreda.
3. Mrzovoljno ponašanje
Neprijatno je biti u blizini ljudi koji su suptilno mrzovoljni, mrzovoljni, sumorni, kiseli ili ćudljivi. Gotovo je jednako loše kao biti u blizini ljudi koji se izričito ponašaju ovako. Na primer, osoba – ako uopšte želi da vam odgovori – može odlučiti da odgovori na vaš nevini komentar, pitanje ili primedbu na pomalo negativan način.
Mrzovoljna osoba neće da se osmehne, čak ni kada kolega prikaže vic, a ostatak kancelarije se smeje na sav glas.
Ljudi koji pokazuju mrzovoljno ponašanje mogu suptilno da se žale na sve oko sebe, čineći da se svi na radnom mestu osećaju neprijatno i tužno, a da ne znaju zašto se tako osećaju.
4. Tvrdoglavost
Tvrdoglavost može biti korisna osobina ličnosti u nekim situacijama, posebno kada je važno zauzeti stav i zadržati svoju poziciju. Ali ponekad je tvrdoglavost samo način da se neko kazni. Indirektno tvrdoglava osoba će obično rigorozno braniti svoj stav ili stanovište i imati dobre argumente, tako da ne možete jednostavno odbaciti ono što govori na osnovu nedostatka obrazloženja.
Istovremeno, jasno je da on brani svoj stav samo zato što zna da će to iznervirati vas ili druge koji moraju da ga slušaju.
5. Neuspeh u izvršenju potrebnih zadataka
Većina nas poznaje tvrdoglavu decu. Kada deca dostignu određeni uzrast – užasne dvojke, tinejdžeri ili u neko drugo vreme u detinjstvu ili adolescenciji – odbijaju da rade ono što im se kaže. Ali deca su deca.
Lako je shvatiti kada se odrasla osoba tako ponaša. Možda imate kolegu koji skoro uvek pronađe način da izbegne zadatke koje treba da obavi. Prepuštaju punu odgovornost drugima ili preuzimaju zadatak, a zatim ga ne završe na vreme.
Ako je ovo rezultat stresa na poslu, problema kod kuće ili odugovlačenja ličnosti, onda možda nije u pitanju pasivno-agresivno ponašanje. Ali ako je česta pojava i ne može se očigledno pripisati nezavisnim, spoljašnjim faktorima, možda je namerno i računa se kao pasivno-agresivno ponašanje.
Suočavanje sa pasivnom agresijom
Fokusirali smo se na kolege koje su pasivno-agresivne, ali isto ponašanje se često vidi u vezama i prijateljstvima. Može biti uzrokovano zavišću, ljubomorom, osnovnim poremećajem ličnosti ili lekovima koji proizvode pasivno-agresivno ponašanje kao nuspojavu – na primer, pogrešna doza antipsihotičnih lekova može imati ovaj rezultat.
Koji je najbolji način da se nosite sa nekim ko je pasivno-agresivan? Obično ne pomaže ako im išta kažete. Na nekom nivou, oni već znaju šta rade i može da eskalira njihovo loše ponašanje jer će vam uzvratili ako to spomenete.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com