Švedski hemičar Alfred nobel rođen je 21. oktobra 1833. godine. Poznat je kao pronalazač dinamita, ali je ipak poznatija Nobelova nagrada, koju je on uspostavio davne 1901. godine.
Pesnička duša
Alfred Nobel ušao je u istoriju kao pronalazač dinamita, ali je bio i vešt pesnik. Pisao je pesme celog života, nekad na maternjem švedskom, ali većinom na engleskom jeziku.
„Nemam ni najmanju nameru da nazovem svoje stihove poezijom. Pisao sam i pišem samo iz razloga da ublažim depresiju ili poboljšam svoj engleski“, napisao je Nobel u pismu svom prijatelju, prenosi N1. Nobel je 1862, sa 29 godina, propitivao svoj književni talenat.
„Fizika je moje područje, a ne pisanje“, napisao je u pismu na francuskom jednoj mladoj ženi.
U godini svoje smrti, 1896, napisao je skandaloznu tragediju u četiri čina „Nemeza“. Nadahnula ga je Šelijeva drama „Čenči“ o ženi koja je ubila svog incestnog oca u Rimu u 16. veku.
Nema Nobela za matematiku
Istoričari su osamdesetih godina zaustavili tračeve da je partnerika Alfreda Nobela imala aferu s matematičarom Gostom Mitag-Leflerom i da je to razlog što pronalazač nije želeo da oda priznanje i matematičarima.
Postoje dva verovatna objašnjenja zašto nema nagrade za matematiku.
Kada je Nobel 1895. sastavljao svoj testament, nagrada za matematiku je već postojala u Švedskoj i nije video potrebu za još jednom.
Na početku 20. veka primenjene nauke bile su u milosti javnosti i struke. Doprinos matematike čovečanstvu nije bio toliko očigledan kao što je danas.
Odbijanje Nobela
Dva dobitnika odbila su svoje nagrade – Francuz Žan-Pol Sartr nagradu za književnost 1964. i vijetnamski premijer Le Duk To koji je odbio da deli nagradu 1973. sa državnim sekretarom SAD Henrijem Kisindžerom.
Pored toga, Adolf Hitler zabranio je trojici nemačkih dobitnika da prime nagradu, a to su Rihard Kun (hemija 1938), Adolf Butenand (hemija 1939) i Gerhard Domagk (medicina 1939), prenose agencije.
Sovjetska vlada naterala je Borisa Pasternaka da odbije nagradu za književnost 1958.
Porodični Nobel
Istorija francuske porodice Kiri tesno je povezana sa Nobelovom nagradom.
Pjer i Marija Kiri su 1903. dobili nagradu za fiziku, a 1911. Marija Kiri (rođena Skodovska), prva žena koja je dobila Nobela, ponovo je dobila ovu nagradu, ovog puta za hemiju. Time je postala i jedina žena koja ima dve Nobelove nagrade.
Zatim su, 1935. godine, njena ćerka Iren Žolio-Kiri i njen suprug Frederik Žolio dobili nagradu za hemiju.
Dobitnici nagrade u odsutnosti
Od 1901. godine petorica dobitnika Nobela nisu mogla da učestvuju na svečanoj dodeli nagrada u Oslu.
Nemački novinar i pacifist Karl fon Osecki bio je u nacističkom koncentracionom logoru kada je 1936. proglašen dobitnikom.
Ruskog disidenta Andreja Saharova je 1975. predstavljala njegova supruga Jelena Boner, a kineski disident Lu Sjaobo bio je u zatvoru 2010. godine. Bivši poljski predsednik Leh Valensa je 1983. godine odbio poziv na dodelu nagrade u Oslo jer je strahovao da mu neće biti dopušten povratak u Poljsku.
Mjanmarska opoziciona liderka Aung San Su Ći nalazila se u kućnom pritvoru kada je 1991. godine osvojila Nobela. Iako joj je bilo dopušteno da otputuje u Oslo, odbila je poziv iz istog razloga kao Valensa.
(B92)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com