Čovek bi pomislio da gledanje ljudi na samrti uzrokuje depresiju. Ali jednu medicinsku sestru baš to je naučilo kako ispravno da živi.
Broni Ver godinama je radila u palijativnoj nezi i brinula se za umiruće pacijente. Pokušala je da im poslednje dane na svetu učiniti što prijatnijima. Usput je zapisivala njihova razmišljanja i stvari za kojima najviše žale i koje bi, da mogu, napravili drugačije.
Razmišljate li nekad o tome kako će izgledati poslednji meseci ili dani vašega života?
Broni je u svom blogu ‘Inspiration and Chai’ nabrojala 5 stvari za kojima ljudi na samrti najviše žale:
1. Žao mi je što nisam imao hrabrosti više da živim onako kako sam ja želeo, umesto da živim prema očekivanjima drugih
Pogledajte se u ogledalo. Živite li najbolje što možete u ovome trenutku? Šta vas u tome sprečava?
‘Ljudi najčešće žale upravo za ovim. Kad shvate da im je život pri kraju i kad pogledaju unazad, lako je uvideti koliko snova je ostalo neispunjeno. Većina ljudi nije ostvarila niti polovinu svojih snova, no pred kraj života uviđaju da su tome glavni razlog njihovi sopstveni izbori i ono što jesu ili nisu odlučili da urade. Zdravlje donosi slobodu koju počneš da ceniš tek kad je više nema’, kaže Broni.
2. Da barem nisam toliko radio
Ovo i ne treba posebno pojašnjavati.
3. Žalim što nisam imao hrabrosti da izrazim svoja osećanja
Što ako je jasno iskazivanje emocija ključno da se razvijamo i rastemo kao ljudi?
‘Mnogi ljudi obuzdavaju svoje emocije kako bi održali mir s drugima. Rezultat toga je da se zadovolje osrednjim životom i nikad ne postanu ono što su zapravo mogli da postanu.’
4. Žalim što nisam ostao u kontaktu sa svojim prijateljima
Postoji li neko koga cenite i volite, a s kime niste razgovarali već godinama?
‘Svima koji umiru, jako nedostaju njihovi prijatelji.’
5. Žao mi je što si nisam dopustio da budem srećniji
Ako se danas niste probudili srećni, šta je tome razlog? Šta možete da uradite da to promenite?
‘Ovo je neverovatno često. Mnogi ljudi do samog kraja ne shvataju da je sreća zapravo izbor. Ostali su zarobljeni u starim navikama i uzorcima ponašanja. Uljuljkali su se u poznate osećanja i ne istražuju dalje. Strah od promene naveo ih je da se pretvaraju pred drugima i pred sobom samima da su zapravo zadovoljni, a zapravo čeznu da se pošteno nasmeju i da ponovo budu neozbiljni i budalasti’, kaže Broni.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com