Sjajno je biti pametan. Možete uspešno obaviti kupovinu čak i ako ste spisak za prodavnicu ostavili kod kuće na stolu, možda ne dobijete nervni slom pre poreske prijave i izgovarate lepe reči poput „groteska“, „apsurd“ i „postmoderne društvene kritike.“
Kao i sve u životu, visoki IQ takođe ima i svoje negativne strane…
„Kada inteligencija postaje prokletstvo?“, pita se jedna osoba na platformi Quora. Više od 100 ljudi napisalo je o izazovima života s natprosečnim koeficijentom inteligencije. Ovo su 6 najuzbudljivijih…
1. Svi imaju suludo visoka očekivanja od vas
„Svi automatski pretpostavljaju da ste najbolji u svemu“, piše jedna korisnica. „I ne možete ni s kim razgovarati o svojim slabostima i strahovima.“ Pritisak za izvođenje je težak za mnoge od pogođenih – i ograničava ih. „Postajete toliko oprezni i ne želite da rizikujete iz čistog straha od gubitka“, žali se druga korisnica. Ovaj pritisak očekivanja verovatno će se javiti još u djetinjstvu. Istraživanja su pokazala da su roditelji sve više zabrinuti za dostignuća svoje dece čak i ako im ide jako dobro u školi.
2. Razmišljate umesto da osećate
Razumete svoja osećanja i takođe ih možete preneti – ali ne možete ih zaista pustiti napolje. „Drugi ljudi često fizički žive svoja osećanja“, piše korisnik na Quoreu. „Urlaju, trče, vrište, plaču, plešu, skaču od veselja… Ja objašnjavam. I kad završim s tim, sva ta osećanja su još uvek u meni. Samo sam ih naveo.“
Veza između visoke kognitivne inteligencije i emocionalnih veština ne može se naučno objasniti. Međutim, istraživanja sugerišu da bi visoka emocionalna inteligencija mogla da nadoknadi niže kognitivne sposobnosti, barem na poslu. Dakle, vrlo inteligentni ljudi ne moraju da se nužno oslanjaju na svoje emocionalne sposobnosti kako bi rešili probleme.
3. A onda previše razmišljate o tome
Analiziranje, posmatranje, ponovno posmatranje s druge strane, uzimanje u obzir svih faktora, prilagođavanje analize i počinjanje sve ispočetka. Jako inteligentni ljudi skloni su da previše razmišljaju o svemu u svom životu. A to može da bude iscrpljujuće: „Shvatite da je sve osuđeno na smrt i ništa zapravo nije važno. Tražite odgovore i to vas izluđuje“, piše jedan korisnik. I to je istina! U 2015. godini, vrlo citirano istraživanje pokazalo je da jako inteligentni ljudi više razmišljaju i brinu se mnogo više.
4. Ne znate baš šta je „naporan rad“
Smatrate li da je većina stvari malo lakša od drugih? Nikad se niste baš previše trudili? To je slučaj s mnogim natprosečno inteligentnim ljudima. Međutim, visok IQ ne vodi automatski do uspeha, a mnogi inteligentni ljudi nikada nisu razvili izdržljivost potrebnu za postizanje određenih ciljeva i iskustava. „Inteligencija postaje problem kada pogođeni u vrlo mladom dobu shvate da ne moraju toliko da rade kako bi bili u toku i stoga nikada ne razviju dobru radnu etiku“, piše jedan od korisnika. Zapravo, jedno istraživanje je pronašlo vezu između osećaja dužnosti i određenih vrsta inteligencije: natprosečno inteligentni ljudi često osećaju da ne moraju toliko da rade kako bi postigli svoje ciljeve.
5. Ali znate šta sve ne znate – i to vas ‘ubija’
Dunning-Krugerov efekt glasi: što manje znate, veća je verovatnoća da ćete (pre)ceniti svoje znanje i potceniti kompetencije drugih. S druge strane, to takođe znači da natprosečno inteligentni ljudi prepoznaju granice svog znanja, a to vas zaista može opterećivati: „Što više znate, više se osećate kao da ništa ne znate“, piše jedan korisnik.
6. Nažalost, vrlo verovatno ste pametnjaković
To je ponekad ovako: ako znaš dosta, znaš i da dosta ljudi priča dosta gluposti. I onda se može dogoditi da te ljude ispravljaš. Iznenađenje: obično ne misle da je to tako sjajno, a u najgorem slučaju čak su povređeni ili jako postiđeni. Potrebno je malo osetljivosti, inače ćete završiti kao korisnik koji piše: „Ako nastavite da ispravljate ljude, oni trenutno prestaju da komuniciraju s vama ili uopšte više ne razgovaraju s vama!“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com