Simptomi koji upozoravaju
Psihijatri tvrde da oni kojima je zbog psihičkih problema najpotrebnija profesionalna pomoć, najmanje posežu za njom.
I dok je u stručnim krugovima prioritet identifikacija i lečenje psihičkih bolesti, psihološka pomoć onima koji ne znaju da imaju problem jednako je važna. Uz to što ne mogu da odrede šta ih tačno muči oni i pate, ostavljajući prostor da se situacija još više zakomplikuje akostručnu pomoć ne potraže na vreme.
U svetu i Evropi, a naročito na Balkanu, odlazak kod psihijatra ili na psihoterapiju dugo je bio „tabu“.
– Pravilo da da što neko pre potraži pomoć, lakše će rešiti problem koji ima – kaže psiholog i terapeut Danijel Rajdenberg.
Psiholozi i psihijatri smatraju da oni koji imaju problem ne dolaze najviše zbog stigmatizacije i mitova da čim se pređe prag ovakve specijalističke ordinacije odmah se dobija šifra nekog psihijatrijskog poremećaja ili bolesti.
Mnogi veruju da samo „ludi“ ljudi idu na terapiju i smatraju da je sramota potražiti i prihvatiti ovakvu vrstu pomoći.
– Na rezultate psihoterapije može da se gledati kao na opuštanje od stresa, kao što tako mnogi gledaju na odlazak u teretanu. To je mogućnost da se smanji stres i olakšaju neke životne okolnosti – napominje Rajdenberg.
On navodi da postoji šest signala kada je poželjno porazgovarati sa psihoterapeutom.
1. Vaša osećanja su intenzivna
Svi smo mi ponekad tužni ili ljuti, ali koliko su te emocije česte i intenzivne pokazuje u kakvom smo psihičkom stanju. Ako se to ponavlja i značajno utiče na funkcionisanje, vreme je da se potraži pomoć.
– To može delovati parališuće, da dovede do napada panike, pa ćete, pre nego što shvatite šta se dešava izbegavati stvari – kaže terapeut i dodaje:
– Ako vaš život postaje sve više ograničen zato što mnoge stvari izbegavate, razmislite o tome da odete na neki razgovor sa stručnjakom.
2. Preživeli ste traumu o kojoj ne prestajete da razmišljate
Bol zbog smrtnog slučaja u porodici, raskid veze ili gubitak posla može biti i više nego dovoljan povod da zakucate na vrata psihologa ili psihijatra.
– Obično mislimo da će ti osećaji nestati sami od sebe – kaže Rajdenberg, napominjući da u najvećem broju slučajeva nije tako.
On objašnjava da tuga zbog nekog gubitka može uticati na naše svakodnevno funkcionisanje i biti uzrok našeg povlačenja i asocijalnosti.
– Ako uhvatite sebe kako više ne radite stvari u kojima ste ranije uživali i to primete i ljudi oko vas, možda je pravi trenutak da popričate sa stručnjakom – objašnjava terapeut.
3. Imate želudačne tegobe, neobjašnjive glavobolje koje se ponavljaju i imunitet vam je sve lošiji
Kad smo psihički uznemireni, to utiče i na naše telo, kažu stručnjaci
Istraživanja su potvrdila da se stres može manifestovati na niz fizičkih načina, od hroničnih tegoba sa probavom, preko čestih glavobolja, učestalih prehlada, pa i nedostatka libida.
Rajdenberg dodaje da su neuobičajeni bolovi poput iznenadnih grčeva u mišićima ili bolovi u vratu, često znakovi dugotrajnog stresa ili emotivnog neraspoloženja.
4. Počeli ste da zloupotrebljavate opijate kako biste se „nosili“ sa situacijom
Ako shvatite da ste počeli sve više da pijete ili koristite droge ili prekomerno jedete, to mogu biti signali da se nadate kako ćete na taj način “zatrpati” osećaje s kojima bi trebalo da se suočite.
5. Osećate se isključeno od aktivnosti u kojima ste nekad uživali
– Ako vas više nimalo ne raduje odlazak na kafu sa prijateljima, gledanje filma ili roditeljski nedeljni ručkovi, a donedavno ste uživali u tome, to bi mogao da bude pokazatelj tegoba o kojima govorimo – objašnjava terapeut.
6. Vaši odnosi sa bližnjima su postali „zategnuti“
– Više niste u stanju da se “otvorite” svojim voljenima i da im kažete kako se osećate ili čak ne možete da identifikujete šta vas tačno muči, ali znate da vas nešto uporno muči ili ako vam je teret druženje sa bližnjima, možda je vreme da potražite stručnu pomoć – zaključuje psihoterapeut, piše Telegraf.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com