U govoru na Kosmetu Josip Broz Tito isticao je značaj pokrajine u poboljšanju dobrosusedskih odnosa sa Albanijom. Zavadu unose strani faktori, isticao je.
U hotelu Breza završen je razgovor Josipa Broza Tita sa političkim aktivom pokrajine, izvestila je 1975. godine TV Priština.
Predsednika Tita je pozdravio predsednik pokrajinskog komiteta Saveza komunista, koji je rekao da je politička situacija na KiM povoljna i da je stvoren nov optimizam, sa osećajem sigurnosti u socijalnom i nacionalnom razvoju.
Tito je govorio o strategijskom položaju Kosmeta i šta je o njemu čitao u stranoj štampi.
„Kosovo se nalazi, kao i Jugoslavija, u političkom i geografskom položaju i možemo da kažemo neuralgičnom, jer sam ja to utvrdio na osnovu čitanja stranih novina i štampe, koji sada prorokuju da će Jugoslavija imati velikih neprilika sa Kosovom i to je sada tamo najvažnije. Ja mislim da izvesnih razloga ima, ali oni zaboravljaju da smo mi takve i još teže stvari rešavali, bili dosledni u svom radu, raspeće svakog pokušaja koji bi nam narušio bratstvo i jedinstvo. No, bratstvo i jedinstvo nije dosta propovedati na Kosovu nije dosta ako nema materijalnog blaga. Umesto da idete napred, vi ne samo da stagnirate, vi idete nazad.“
Prema Titovim rečima zaostajanje Kosmeta koristili su razni elementi i strani faktori. On je istakao da dobar geografski položaj odgovara raznim inostranim interesima, koji bi u te svrhe iskoristili njegovo ekonomsko zaostajanje.
„Mi to moramo preduprediti da im izbijemo taj adut iz ruke, da učinimo sve što možemo da bi se Kosovo moglo brže razvijati. Vi imate veliko potencijalno bogatstvo, koje je potrebno čitavoj Jugoslaviji.“
Kosovske elektrane su loše radile, ne onako kako je maršal želeo. Pozivao je i na odgovornost kadra i dovođenje novih ljudi.
„Ja znam, kod vas imate ove velike elektrane i one su često u zastoju i kvaru. Šta je to sada, u čemu je stvar? Kada je najkritičnije vreme, energetika nije mogla da se preliva u druge republike, opštine, Makedoniju, Crnu Goru, koje su jako zainteresovane da tu vašu energetiku koriste. Crna Gora zbog aluminijuma, Makedonija uopšte. Treba da vidimo da li vam trebaju novi kadrovi… To je ogroman gubitak.“
„Jugoslavija ima mnogo neprijatelja. I iznutra i izvana. Svi ti neprijatelji imaju jedinstveni cilj – ne samo da Kosovo podriju, nego da na Kosovu nađu mesto za destruktivni rad da bi time podrili Jugoslaviju. Zato kažem da je pitanje Kosova čitave naše Republike Jugoslavije, ne samo Srbije. Tu je vaša velika uloga, obaveza i dužnost.“
„Imate vi suseda ovde Albaniju. Dobro je jer ste doprineli da su odnosi bolji sa Albanijom nego pre par godina. Doduše, ne odgovaraju im sve naše želje i ponude da im pružimo bratsku ruku da idemo zajedno dalje i zajedno sarađujemo. Situacija je bolja, barem na ekonomskom polju.“
Sedamdesetih se u Beogradu šaputalo da će se posle maršalove smrti početi sa razbijanjem Jugoslavije. To je Tito naslutio aprila 1975.
„Ali vidite, Kosovo i Albanija, to su dva elementa kojim kalkulišu razni neprijatelji Jugoslavije vani. Vrlo uporno time kalkulišu. Treba da gledamo da pošto su interesi Albanije isti kao i naši, da sačuvamo naše nezavisnosti. Meni se čini da su rukovodioci Albanije shvatili ulogu Jugoslavije po pitanju velike važnosti i za nezavisnost Albanije. Mi smo zaleđe Albanije. Mi možemo imati najbolje odnose. Možete da primetite da sam odavno prestao da odgovaram na klevete i psovke iz Albanije. Doći će vreme kad će oni videti da to ne valja. Nećemo to raditi ni u budućnosti. Uvek moramo da nastavimo ka boljim odnosima.“
Tito je izneo i svoje viđenje Albanije i Jugoslavije na Balkanu.
„Na Balkanu Jugoslavija i Albanija imaju ogroman značaj za smirivanje. Naši zajednički interesi su toliko veliki da verujem da će albanski rukovodioci i vođe to videti da će stanje biti kao prvih godina posle rata. Tako da vi i u samoj svojoj pokrajini u odnosima sa Albanijom imate veliku ulogu“.
On je nastavio o stranoj propagandi i centrima iz koje dolazi.
„Znam za slučaj letaka, verujem da su to pojedinci i male grupice. Ali, ne bih se ja zadržao samo na tome da samo to verujem. Ja bih malo ipak dublje išao, da vidimo ko stoji iza toga. Vi kažete da dolazi preko Beča, iz inostranstva. Ja verujem da dela koja se pripisuju Albaniji ipak dolaze iz vana, da bi pokvarili odnose između nas i Albanije. „
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com