Inteligentni ljudi su skloni da preispituju sami sebe i analiziraju sve u svojem životu. Znaju šta žele i ne zadovoljavaju se s nečim manjim od toga, a često su i previše strogi prema sebi, prenose mišljenje stručnjaka mediji u regionu.
Sreća je kod inteligentnih ljudi najređa pojava za koju znam, rekao je jednom prilikom Ernest Hemingvej, i bio je u pravu. Neki od najinteligentnijih i najdubokoumnijih ljudi jednostavno nisu bili srećni u životu. Takvi ljudi mogu imati srećne brakove i biti uspešni na poslu, a ipak se osećaju tužno, usamljeno i obeshrabreno. A zašto je to tako? Postoji šest razloga zašto inteligentni ljudi teško pronalaze sreću u životu.
1. Sve preispituju
Inteligentni ljudi su skloni da preispituju sami sebe i analiziraju sve u svoem životu i oko njega. To može biti vrlo iscrpljujuće, posebno ako takva razmišljanja završavaju negativnim i frustrirajućim zaključcima.
Recimo, sposobnost čitanja ljudi oko sebe i njihovih skrivenih motiva je dovoljna da se čovek razočara celim svetom. Istina je, što ljudi manje razumeju svet u kom žive, to su bezbrižniji i srećniji.
2. Imaju visoke standarde
Inteligentni ljudi znaju šta žele i ne zadovoljavaju se s nečim manjim od toga, bez obzira na koji aspekt života pogledamo. Zbog toga ih puno teže usrećuju vlastita postignuća, ljubavne veze i sve ostalo što imaju u životu. Kada se njihova očekivanja suoče sa surovom stvarnošću života i drugih ljudi, to neizbežno vodi do razočaranja.
3. Sami sebi su teški
Ovo je još jedan razlog zašto im je teško da budu srećni i zadovoljni svojim životom. Oni imaju tendenciju da budu previše strogi prema sebi. Često analiziraju svoje ponašanje bez milosti, preispituju jesu li za nešto krivi, jesu li sve dobro napravili. Oni znaju ležati u krevetu dok pokušavaju zaspati, ali ne mogu prestati razmišljati o tome da su nešto mogli napraviti bolje. Sve to vodi osećaju krivice, nezadovoljstvu i drugim negativnim emocijama zbog kojih čovek ne može biti srećan.
4. Stvarnost im nije dovoljna
Takvi ljudi su skloni da stalno tragaju za nečim većim, boljim, tragaju za znakovima i tumače ih, traže svrhu u svemu i svačemu… Oni najdubokoumniji i najveće sanjalice među njima se jako teško opuštaju. Imaju vrlo nemiran um i mašta im ne dopušta da uživaju u onome što već imaju, u dobrim stvarima koje su im na dohvat ruke. Moguće je da im je stvarnost previše dosadna. Inteligentni ljudi znaju da se osećaju kao da ne pripadaju ovom svetu, kao da su došli s neke druge planete.
5. Nedostaje im duboke komunikacije
To da nas netko razume je jedno od najvećih iskustava koje ljudsko biće može da ima. Inteligentne ljude mnogi ne razumeju i teško im je da vode dubokoumne razgovore s drugima. Mnogi od njih osećaju se neshvaćeno, kao da niko ne vidi niti ceni dubinu njihovog uma.
Naučnici su potvrdili da pojedinci visoke inteligencije ne žude toliko da budu okruženi mnoštvom ljudi kao oni čija inteligencija je prosečna. To ne znači da ne žele interakciju s drugima, već žele da to bude za njih kvalitetno, a to mogu uspeti samo s malim brojem ljudi s kojima se razumeju.
6. Mnogi pate od psihičkih problema
Neke studije dokazale su da ljudi visoke inteligencije znaju patiti od socijalne anksioznosti (nelagodno im je u situacijama kada ih drugi gledaju, kada sudjeluju u nekim društvenim aktivnostima…) i bipolarnog poremećaja (naizmeničnih perioda maničnog, depresivnog i normalnog raspoloženja). Takođe, inteligentni ljudi su skloniji tzv. egzistencijalnoj depresiji, upravo zato što previše razmišljaju, otkriva portal learning-mind.com.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com