Jedan od ključnih zadataka zmija u prirodi je kontrola populacije glodara jer ih zmije love i jedu, čime sprečavaju prekomerno razmnožavanje tih štetočina.
Iako većina ljudi ima strah od zmija, najčešće su one bezopasne i ne poseduju otrov koji bi ozbiljnije mogao ugroziti zdravlje čoveka ili čak život. Ipak, postoje i one sa kojima pri susretu treba biti obazriv.
Otrovne zmije u Srbiji
Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode u Srbiji živi deset vrsta zmija i sve su zaštićene divlje vrste. Tri vrste su otrovne – poskok, šarka i planinski šargan.
Devet vrsta zmija su strogo zaštićene, a to su belouška, ribarica, smukulja, Eskulapov smuk, stepski smuk, šilac, četvoroprugi smuk, šarka i planinski šargan, dok je zaštićena vrsta – poskok, navodi biolog i stručni saradnik Zavoda za zaštitu prirode Marko Divac.
Prema Zakonu o zaštiti prirode zabranjeno je hvatanje, držanje i/ili ubijanje zmija u svim fazama njihovog biološkog ciklusa – uništavanje njihovih razvojnih oblika, jaja iako su prazna, legla, kao i područja njihovog razmnožavanja, odmaranja, kao i ugrožavanje ili uništavanje njihovih staništa, navodi biolog.
Prema rečima biologa, najčešća otrovnica u Srbiji je poskok.
„Široko je rasprostranjena na teritoriji Srbije, južno od Save i Dunava. Poskok preferira prirodna staništa, poput stena, kamenjara, termofilnih hrastovih šuma, ali se u veoma retkim slučajevima mogu naći i u urbanim sredinama. Nalazi poskoka u urbanim sredinama su često slučajni, s obzirom na činjenicu da se u najvećem broju slučajeva jedinke poskoka nenamerno dovezu kolima ili na primer prikolicom sa drvima iz prirodnog staništa“, objašnjava Divac.
Kako navodi, šarka je ređa vrsta od poskoka.
„Interesantno je da u Srbiji imamo visokoplaninske i nizijske populacije šarki. Trenutno je poznat samo jedan lokalitet nizijskih šarki u blizini Obedske bare, dok su visokoplaninske populacije, svojim rasprostranjenjem ograničene na velike nadmorske visine, obično više od 1.300 metara. Budući da preferiraju prirodna staništa, veoma retko se mogu naći i u blizini naseljenih mesta, pogotovo na jugu i jugoistoku Srbije“, ističe.
Planinski šargan je, prema rečima biologa, naša najmanja, najređa i najugroženija vrsta otrovne zmije.
„Mogu se naći samo na par lokaliteta u južnoj i jugozapadnoj Srbiji, na veoma velikim nadmorskim visinama, većim od 1.500 do 1.600 metara. Do sada nije zabeležen ni jedan slučaj nalaza planinskog šargana u naseljima koja nastanjuju ljudi“, zaključuje, a prenosi N1.
Simptomi nakon ugriza zmije
Simptomi ugriza zmije zavise od raznih faktora kao što su vrsta zmije, njena veličina, količina otrova koja je ubrizgana, mesto ugriza te fizičko stanje i starost ugrizene osobe. Najčešći znakovi ugriza zmije otrovnice uključuju:
- Rana od ugriza, otok, bol i crvenilo oko mesta ugriza
- Glavobolja, vrtoglavica, problemi s vidom
- Teškoće s disanjem, mučnina, povraćanje
- Nepravilni otkucaji srca i moguće stanje šoka
Šta učiniti u slučaju ugriza zmije
Ugrizi zmija otrovnica predstavljaju hitno medicinsko stanje, stoga je ključno ne odlagati lečenje. U slučaju ugriza, važno je brzo prevesti povređenu osobu u najbližu bolnicu ili pozvati hitnu pomoć koristeći broj 194. Osoba koju je ugrizla zmija trebalo bi da ostane što mirnija, izbegavajući paniku i kretanje, jer bi to moglo ubrzati širenje otrova kroz telo.
Pre dolaska u bolnicu ili hitne pomoći, važno je preduzeti sledeće korake:
- Osigurati da osoba mirno leži ili sedi
- Imobilizovati povređeni ud kako bi se usporilo širenje otrova kroz krvotok
- Držati ruku u nivou srca, a nogu na povišenom položaju kako bi se smanjilo oticanje
- Skinuti sav nakit i satove pre nego što otok postan izražen
- Pokriti mesto ugriza čistom i suvom tkaninom
- Označiti granicu otoka na koži
Šta ne sme da se radi:
- Ne čekajte pojavu simptoma – odmah potražite medicinsku pomoć
- Ne koristite podvezivanje jer to može blokirati protok krvi i uzrokovati nekrozu
- Ne režite ranu i ne pokušavajte da isisate otrov
- Ne stavljajte led na ranu niti je uranjajte u vodu
- Ne konzumirajte alkohol kao sredstvo protiv bolova
- Ne uzimajte analgetike poput aspirina ili ibuprofena
- Ne pokušavajte da uhvatite zmiju – nema potrebe za preciznim identifikovanjem vrste jer se za sve domaće otrovnice koristi isti protivotrov
Kako izbeći ugriz zmije?
Ako se nađete u blizini zmije, najvažnije je ne uznemiravati je niti pokušavati da je uhvatite ili ubijete – to može povećati rizik od ugriza i predstavlja kršenje zakona o zaštiti zaštićenih vrsta. Ako imate dvorište, održavajte ga urednim, redovno kosite travu i uklonite sve materijale koji bi mogli poslužiti kao sklonište zmijama. Prilikom hodanja u područjima poznatim po prisutnosti zmija, nosite odgovarajuću odeću i obuću, poput dugih pantalona i zatvorenih cipela. Koristite štap za pregled terena i upozorenje zmijama o vašem dolasku udaranjem po tlu, prenosi Klik.hr.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com