Kad je u oktobru 2017. godine odlučila da raščisti prostor u garaži gde su se nalazile kutije s njenim lutkama i haljinama iz detinjstva kao predmetima koji su pripadali njenim pokojnim roditeljima Petri i Manuelu, Ana Belen Pintado iz gradića Kampo de Kriptana južno od Madrida nije ni slutila da će se njen život iz korena promeniti. Pospremajući porodične uspomene naišla je na neke papire koje nikad nije videla: medicinsku dokumentaciju staru nekoliko decenija, uključujući i beleške majčinog lekara.
U tim papirima je pisalo da je njena majka Petra Tores, stara 31 godinu, bila u braku osam godina, željela je da ima dete, ali nije mogla zbog anomalija na maternici i u jajnicima koji su doveli do steriliteta. Dijagnoza je postavljena 1967., šest godina pre Aninog rođenja. Premećući dalje stare papire u kutijama, Ana je našla svoju krštenicu u kojoj je bilo navedeno da je njena majka rodila devojčicu u klinici Santa Cristina u Madridu.
„Dobar izgled i vitalnost, dobra boja“, napisao je član bolničkog osoblja. Pisao je i datum Anina rođenja, 10. jul 1973. godine, čak i broj sobe: 22. Ali neko je otkinuo gornju trećinu papira i uznemirena Ana primetila je da je njena krštenica bila falsifikovana.
– Odmah sam pomislila da sam ukradeno dete – rekla je Ana Pintado za Njujork Tajms Magazin koji je nedavno objavio njenu dramatičnu priču o potrazi za biološkom majkom.
Ana Pintado odavno je znala za fenomen beba ukradenih iz bolnica u Španiji. Krađe su se događale pred kraj režima Franciska Franca, desničarskog diktatora koji je zemljom vladao od 1939. do 1975. godine. Ali i danas je oko „ukradenih beba“ veo tajne, a među naučnicima se vode rasprave. Prema rečima majki, časne sestre koje su radile u porodilištima uzimale su odojčad nedugo nakon što su rođena i govorile ženama, koje su često bile neudate ili siromašne, da su njihova deca mrtvorođena. Ali bebe nisu bile mrtve: diskretno su prodavane dobrostojećim roditeljima katolicima, od kojih mnogi nisu mogli da imaju decu. Niko ne zna tačno koliko je beba oteto, ali procene govore o desecima hiljada.
Ana se odmah setila čudne epizode koja se dogodila 2010. godine kad je umro njen navodni otac Manuel. Advokat koji se bavio ostavinskom raspravom pronašao je neke papire koji su pokazivali da je Ana rođena s drugim prezimenom. Ali pre nego što je to mogla da pogleda, njena navodna majka Petra zgrabila je dokumente i odbila više da govori o njima. Umrla je četiri godine kasnije.
Zaintrigirana papirima koje je našla, Ana i njen suprug Hesus Ignacio Monreal otišli su do komšinice i porodične prijateljice. Ona je priznala da je Ana usvojena, ali nije znala detalje o usvajanju. Uz to, supružnici Pintado zapretili su joj da ne sme nikome da govori o usvojenju pa se obvezala na ćutanje koju je prekinula te večeri. Dok je komšinica pričala, Anin suprug nije delovao iznenađen pričom. Priznao je kako je pre mnogo godina čuo glasine da mu je supruga usvojena, ali to nikad tokom braka, u kojem su dobili troje dece, nije spomenuo.
#Hemeroteca | Este es el reportaje de @Doble_A17 sobre bebés robados que permitió el reencuentro de Ana Belén Pintado con su familia biológicahttps://t.co/HFVaoxPFV8 pic.twitter.com/4iX167VIi8
— elEconomista.es (@elEconomistaes) September 11, 2018
Ana je odlučila da nastavi potragu za majkom razgovarajući s prijateljima njenih roditelja. Svi su tvrdili da ništa ne znaju, ali jedan komšija prisetio se jedne epizode kad je Petri „pobeglo“ pa je u uskom krugu ispričala da je ćerku dovela iz Madrida. Rekla je i da su je oni koji su bili uključeni u usvojenje zamolili da nosi jastuk ispod haljine kako bi izgledala trudna kad ide u bolnicu. Ispričala je i da je za usvajanje devojčice platila veliku svotu novca.
Među papirima u svojoj garaži Ana Pintado pronašla je još jedan trag. Njena majka sačuvala je niz čestitki jedne katoličke časne sestre iz Madrida. Jedna od čestitki prikazivala je Josipa i Mariju, druga je imala sliku žene u haljini koja drži dete.
„Neka ti tvoje dete, kojeg se sećam, bude podsticaj da nastaviš da živiš život pun snova“, pisalo je. Ana se prisetila kako je kao dete s majkom posetila časnu sestru u Madridu, ali nije mogla da se seti imena časne sestre. Ali ono je pisalo na čestitkama: časna sestra Maria Gomez Valbuena. Guglajući na internetu pronašla je mnoštvo tekstova o otmicama beba u bolnicama u koje je bila uključena časna sestra Maria Gomez Valbuena. Slučaj za slučajem vodio je do klinike Santa Cristina u kojoj je rođena. Ali časna Maria nije više mogla da joj pomogne: umrla je 2013. godine u 87-oj godini života. Nikad nije bila službeno optužena za krađu beba niti je u javnosti priznala da je bila u to uključena. Ni Katolička crkva nikad nije javno priznala kakvu je ulogu imala u otmicama. Ali u španskoj javnosti opšte je poznato da su decenijama određene časne sestre odlučivale ko ima pravo da odgaja dete, a ko ne.
U nastavku potrage za majkom, Ana Pintado obratila se organizaciji čiji su članovi bili „ukradene bebe“ ili ljudi kojima su ukrali decu. Nije je obeshrabrilo što je od 400 članova grupe samo njih 10 pronašlo svoje bližnje. Kako bi našla biološku majku, Ana je u januaru 2018. ispričala svoju priču na televiziji. Nadala se da će se neko javiti s informacijama, ali meseci su prolazili da ništa nije saznala. Ali nije odustala, nego se obratila novinarima svih važnih španskih medija koji su zatim objavili njenu priču. U julu 2018. godine javio joj se jedan čovek koji je pročitao njenu priču u lokalnim novinama i rekao da je bliski prijatelj žene Pilar Viljlora Garsija, koja je ostala bez bebe u vreme kad se Ana rodila.
Ana je nazvala Pilar i nakon što su usporedile podatke, bila je sigurna da je našla svoju biološku majku. Potvrdu je dobila i iz Madrida: njena majka zvala se Pilar Viljora Garsija.
Ana Belén Pintado, una bebé robada en una clínica de Madrid, se reencuentra con su madre biológica https://t.co/wVwawpBtZH pic.twitter.com/2vg5G4N5wx
— Informativos Telecinco (@informativost5) September 11, 2018
Majka i ćerka srele su se tri meseca kasnije: dve žene čvrsto su se zagrlile i rasplakale. Zatim je za večerom Ana čula i majčinu priču. Pilar je rođena je u jednom planinskom selu, a u Madrid se preselila s 12 godina. Mlada se udala i imala je dva sina: Hose Luisa, kojemu je dala ime po svome (pokojnom) suprugu, 1968. i Franciska 1972. godine. Iduće godine ponovno je zatrudnela i nadala se devojčici koju je želela da nazove Angela po svojoj majci.
Kliniku Santa Cristina prvi put je posetila u aprilu 1973. godine kad je bila kod ginekologa. Nije se sećala da je tamo videla časnu sestru, ali njen bolnički dosije pokazuje da je sestra Maria najverovatnije primetila Pilar. Časna Maria je na Pilarin dosije napisala reč „milosrđe“: to je bila referenca na prostor na klinici gde je odabrala svoje mete. Kad je osetila trudove u julu 1973. godine, Pilar se vratila na kliniku Santa Cristina. Bio je to lagan porođaj bez ikakvih komplikacija. Čak se seća da je nakratko držala svoje dete. Ali onda je beba odvedena i neko je stavio masku za anesteziju na Pilarino lice. Plakala je kad se to dogodilo: kao da je znala da se sprema nešto strašno. Kad se ponovo probudila, lekar i medicinska sestra rekli su joj da je beba mrtva. Bolnica je sredila papirologiju i sahranu, nije joj palo na pamet da su lagali.
– Izgubile smo 45 godina, a to se ne može vratiti – priznala je Njujork Tajmsu Ana Pintado.
– Ali svakome koga sretne na ulici, moja majka kaže: ‘Ukrali su mi ćerku, ali sad smo se našle‘ – zaključila je Ana Pintado.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com