Letnji vremenski obrasci u Evropi, Severnoj Americi i delovima Azije najverovatnije će se produžiti, pokazala je nova klimatska studija, u kojoj se navodi i da zagrejavanje Arktika čini toplotne talase na drugim područjima dužim i opasnijim.
Intenzivni toplotni talasi koje smo osetili ovog leta će se nastaviti, pogotovo na području Evropske unije, SAD, Rusije i Kine, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu „Natur Komunikešns“ (Nature Communications).
Rastuće temperature na Severnom polu usporile su cirkulaciju velikih vazdušnih masa i vetrove, što znači da su front niskog i visokog pritiska vazduha „zaglavili“, a to bi moglo dovesti do „vrlo opasnih ekstrema“, koji se pojavljuju kad se neuobičajeno visoke temperature zadrže duži period.
U tom slučaju se sunčani dani „pretvaraju“ u toplotne talase, kiše u poplave, a raste i opasnost od šumskih požara.
Kratkotrajni toplotni talasi mogu biti prijatni, ali dugotrajni će imati velik uticaj na društvo, poljoprivredu, ljudsko zdravlje, naveo je jedan od autora studije, Dim Koumou, sa Instituta za klimatska istraživanja u Potsdamu, prenosi „Blic“.
Usporavanje cirkulacije vazduha već dugo brine klimatologe, iako su se mnogo više bavili zimskim vremenskim obrascima.
Nova studija usresređuje se na letnje razdoblje, gde već sad postoji mnogo dokaza da planetarni sistemi vetrova, i oni u nižim i oni u višim delovima atmosfere, gube svoju sposobnost da menjaju vreme.
Jedan od uzroka je slabljenje temperaturne razlike između Arktika i ekvatora kao rezultat efekta staklene bašte koji je proizveo čovek.
Daleki sever se zagreva od dva do četiri puta brže od globalnog proseka, što znači da se smanjuje razlika u temperaturi u odnosu na središnji Zemljin pojas. Kako se temperature izjednačavaju, vetar ne može nagomilati dovoljno energije i brzine da „pogura“ sistem pritiska između Arktika i ekvatora.
Rezultat je manje vetra i vlažnog vazduha sa mora koji bi olakšao toplotni talas kad se nad tlom akumulira temperatura, kao i veća verovatnoća da će se oluje koje se formiraju nad morem probiti u unutrašnjost.
Tako je prošle godine uragan Harvi imao razoran učinak na Teksas jer se neuobičajeno dugo vremena zadržao nad kopnom, izvlačio vlagu iz tla, da bi je na kraju ispustio u formi najvećeg potopa ikad zabeleženog u Americi.
Druga studija objavljena u časopisu „Sajntifik Riports“ (Scientific Reports) pokazala je da su „zarobljene“ planetarne vazdušne struje značajno doprinele širenju ogromnih šumskih požara u Alberti u Kanadi 2016. godine.
Naučnici su zabrinuti da će usporavanje vazdušnih struja proizvesti dodatna iznenađenja i pojačati neke druge elemente klimatskih promena.
„Ono što se dogodi na Arktiku, neće ostati na Arktiku. Posledice već možemo da osetimo. One su vrlo nagle i razorne i to će se samo pogoršavati. Nalazimo se na putu čije konačno odredište ne izgleda dobro“, kaže profesor klimatskih nauka sa Koledža u Londonu Kris Raplej.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com