Planeta koji trpi vruće temperature od 475°C (900°F) ispod guste kisele atmosfere mogla bi da bude poslednje mesto na kojem biste očekivali vanzemaljski život u našem Sunčevom sistemu. Ali, jedan NASA-in naučnik tvrdi da se vanzemaljci najverovatnije skrivaju na Veneri u uslovima koji su nepodnošljivi za ljude, piše Dejli Mejl.
Novu teoriju iznela je dr. Mišel Taler, istraživačica u američkom Centru za svemirske letove Goddard. Kaže da su ‘mogući znakovi života‘ već viđeni unutar atmosfere ispunjene ugljen dioksidom, dodajući da je bila potpuno sigurna da život negde postoji.‘
– Vidimo moguće znakove života u atmosferi Venere, rekla je dr. Taler u intervjuu za The Sun.
– Nisam očekivala Veneru. Venera je sada jedna od od onih lokacija gde vidimo nešto u atmosferi što izgleda kao da su mogle da proizvedu bakterije.
Venera se često opisuje kao ‘Zemljin blizanac‘ zbog slične veličine i strukture. Ali njihovi uslovi ne mogu biti različitiji, jer astronomi veruju da bi bilo nemoguće da ljudi postoje na Veneri. Smeštena 107 miliona kilometara od Sunca, Venera je najtoplija planeta u našem solarnom sistemu, neke temperature čak mogu rastopiti olovo.
Njegova atmosfera – sastavljena od sumporne kiseline i ugljen dioksida – takođe doprinosi negostoljubivoj situaciji, izazivajući „efekt staklenika“ koji sprečava da toplota pobegne u prostor u pozadini.
Uprkos tome, naučnici su dugo raspravljali mogu li Venerini oblaci ugostiti mikrobne oblike života koji mogu preživeti bez sumpora, metana i gvožđa. Mnogi teoretišu da je fotosinteza moguća na površini planete jer Venera prima dovoljno sunčeve energije da probije kroz svoje guste oblake.
Međutim, profesor Dominik Papinu, astrobiolog sa Univerziteta u Londonu, veruje da je stavove dr. Taler ‘teško pretvoriti u realističnu hipotezu‘.
Govoreći za MailOnline, objasnio je: – Da bi se odvijale hemijske reakcije povezane s životom, neophodna je tekuća voda. Zato, da bismo pronašli vanzemaljski život, moramo pronaći tekuću vodu, a da bismo pronašli vanzemaljske fosile potrebno je pronaći sedimentne stene koje su u prošlosti bile povezane s tekućom vodom.
Iz ovog razloga je teško postaviti realističnu hipotezu o životu na Veneri, jer je njena površina prevruća, iako je Venera možda imala tekuću vodu u svojoj prošlosti.
– Međutim, problem s mogućim fosilnim zapisima na Veneri je široko rasprostranjeni vulkanizam za koji se čini da je prekrio većinu površine planete u poslednjih nekoliko stotina miliona godina.
Ipak, i profesor Papinu i dr. Taler slažu se da bi ledeni meseci našeg sunčevog sistema takođe mogli da budu mesta potencijalnog života mikroba.
NASA sugeriše da postoji 290 ‘tradicionalnih Meseca‘ u našem Sunčevom sistemu – ne uključujući 462 manja asteroida i manje planete. – Verovatnije je da bismo mogli da pronađemo vanzemaljski život i/ili fosile na Marsu i na ledenim mesecima spoljnog Sunčevog sistema, nastavio je profesor Papinu.
– To je zato što tekuća voda postoji na tim planetarnim telima, uključujući i led na južnom polu Marsa. Mars i ledeni meseci takođe imaju geološki zapis koji bi mogao da sačuva fosile, rekao je, piše Dejli Mejl, a prenosi Jutarnji list.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com