Poslednjih godina u svetu sve više raste broj onih koji retko ili gotovo nikada ne upražnjavaju seks, kao i onih koji se svojevoljno opredeljuju za apstinenciju. U nekim zapadnim zemljama postoje i udruženja za obrazovanje i promociju aseksualnosti, koja nije uvek motivisana religioznim uverenjima. Cilj ovakvih organizacija je da pomognu svima onima koji po svaku cenu žele da se "oslobode" seksualnih okova. Šta bi mogao da bude uzrok ovoj pojavi? Možda prevelik seksualni pritisak kojem je izloženo moderno društvo u kojem živimo?
Naime, o seksu se otvoreno govori i piše, u mnogim gradovima se otvaraju muzeji posvećeni istoriji seksa, pornografije ili seksualnih pomagala, i društvo je svakodnevno, sa svih strana, bombardovano reklamama s eksplicitnim seksualnim porukama. Ne treba, naravno, zanemarivati ni strah od opakih seksualno prenosivih bolesti. Zgađen načinom na koji savremeno društvo uvek i na svakom mestu u prvi plan ističe seksualnost, veliki broj muškaraca i žena danas se opredeljuje za pokretanje aseksualne revolucije i pri tom se dobrovoljno, privremeno ili na određeni period, odriče seksa. Cilj je jednostavan: pokazati svima da je, suprotno očekivanjima većine, život bez seksa sasvim podnošljiv.
Da li je to jedina težnja zagovornika "uskraćenog koitusa"? Nije. Oni se u suštini ne odriču seksualne želje nego pukog seksualnog užitka iz prostog razloga što su njime prezasićeni. Ako se uzme u obzir podatak da današnja omladina sve ranije sazreva i da prvo seksualno iskustvo doživljava već sa 13-14 godina, stvari postaju malo jasnije. Rano se zasite seksa i opredeljuju za platonske veze lišene erotike, u kojima neguju drugu vrstu osećanja – prijateljstvo, lojalnost, solidarnost. Da li u modernom društvu, u kojem je broj orgazama postao osnovna jedinica za uspeh, ima mesta za one koji su se opredelili za celibat? Očito da ima. Takvih osoba ima mnogo i one nemaju čega da se stide.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com