Tajna japanska jedinica za vreme Drugog svetskog rata pobila je više od 600 hiljada ljudi i to usred eksperimenata koji su upoređivani jedino sa stravičnim zločinima nacističkog doktora Džozefa Mengelea.
Taj odred postao je poznat kao ‘Jedinica 731’, usred čijih izopačenih eksperimenata do kraja rata je ubijeno više stotina hiljada ljudi. Neki je nazivaju čak i Aušvicem istoka, prenosi Express.hr.
Jedinica je osnovana s ciljem testiranja biološkog i hemijskog naoružanja da bi kroz rat proširila svoju ‘delatnost’. Jedinica je delovala u kompleksu od šest kvadratnih kilometara koji je sagrađen u kineskom okrugu Pingfang, tj. Harbinu, tada najvećem gradu u marionetske države Mančukuo.
Eksperimenti su se većinom sprovodili na ‘nepodobnom’ lokalnom stanovništvu koje se nazivalo ‘deblima’ s obzirom da se lokalnim vlastima ‘prodala’ priča da je veliki kompleks za eksperimentisanje nad ljudima zapravo – pilana. Desetine hiljada ljudi hirurzi su podvrgavali amputacijama udova i to najčešće bez anestezije i namere da osoba preživi.
Na taj način mogli su da posmatraju gubitak krvi, a odsečeni udovi nekada bi se prišili na neki drugi deo tela kako bi se pratilo ponašanje organizma. Takve amputacije obično su bile rezervisane za kineske komuniste koje su Japanci prezirali do srži.
Druge se pak zarazili raznim bolestima i onda ih na operacionom stolu otvarali kako bi se pratio napredak bolesti. Nekima su vadili i celi organi, a sve se odvijalo isključivo ‘na živo’, bez anestezije.
Žene prisiljavali na trudnoću
Zatvorenicima su se smrzavali udovi koji bi se nakon toga odmrzavali kako bi se pratio razvoj gangrene i truljenja mrtvog tkiva. Među najbrutalnije metode svakako se može uvrstiti i operacija kojom su se ljudima uklanjali želuci, a jednjak se spajao izravno na creva.
Mnoge žene prisiljene su na trudnoću kako bi se mogao pratiti prenos bolesti s majke na dete, stopa preživljavanja fetusa i štetni uticaj na majčine reproduktivne organe. Iako je u kompleksu ‘Jedinice 731’ rođeno mnogo dece, ni jedno iz njega nije izašlo živo.
Tošio Tono bio je pripadnik zloglasne japanske Jedinice 731 tokom Drugog svetskog rata. Nakon završetka rata, američki general Daglas MekArtur zagarantovao mu je imunitet i doveo ga u SAD kako bi pomagao u razvoju biološkog oružja.
U maju 1945. godine, pred sam kraj Drugog svetskog rata, raspoređen je u Jedinicu 731 i provodio je vivisekciju kineskih i američkih zarobljenika. Živim ljudima vadio je oči, delove pluća i druge organe kako bi proučavao uticaj morske vode na ljudsko telo.
U to vreme su Japanci pokušavali da saznaju da li je moguće koristiti običnu morsku vodu kao slanui rastvor. Tono je posle rata objavio knjigu o svemu šta se događalo u Jedinici dok je on bio tamo, a tvrdio je i da sebi nikad nije oprostio počinjene zločine.
Zatvorenika zarazili kugom
Tek decenijama kasnije javnost saznaje šta se sve događalo u strogo čuvanim laboratorijima japanske vojske, a kako će i Njujork Trajms priznati, veliku zaslugu snosi i američka vojska zato što su sve zataškali u nadi da će izvući neke konkretne zaključke iz grozomornih eksperimenata.
U jednom tekstu iz sredine devedesetih je NY Tajms je razgovarao s jednim starijim poljoprivrednikom i tu su pokazali koliko je lako skrivati mračnu prošlost.
„On je veseli stariji farmer, zbija šale dok poslužuje domaći keks, ali u trenutku prebaci razgovor na sećanje kako je seći 30-godišnjeg muškarca dok je žrtva gola vezana za sto“, piše u tekstu Njujork Tajmsa.
„Znao je da je kraj blizu i nije se odupirao dok su ga uveli u sobu i vezali. Tek kad sam uzeo skalpel počeo je da vrišti. Sekao sam ga od grudi do stomaka i grozno je vrištao, lice mu se izobličilo u agoniji, bilo je strašno kako je vikao. Na kraju je ipak prestao da viče. Sve to je ulazilo u normalni dan hirurga, ali stvarno me je obežilo za život jer mi je bio prvi put“, ispričao je anonimni sedamdesetogodišnjak.
Tek pri kraju razgovora pojasnio je zašto su živog zarobljenika tako strašno mučili. Zarazili su ga kugom kako bi istraživali mogućnosti izrade biološkog oružja i njegovo korišćenje u Drugom svetskom ratu.
Nakon što su nesrećnika zarazili, rasekli su ga bez anestezije da vide kako se bolest ponaša u pacijentu. Anestetik nisu koristili jer su se brinuli da će to nekako uticati na rezultate.
Negde u to vreme objavljena je i knjižica koja pokazuje kako su lekari Jedinice 731 eksperimentisali čak i na bebama starima tek tri dana. „Ruka trodnevnog deteta obično je skupljena u šaku, ali zabijanjem igle u srednji prst moguće je izravnati je i tako olakšati eksperiment“, stoji u knjižici.
Eksperimenti na ljudima nisu se održavali samo u Jedinici 731, a nisu oni bili niti neka odmetnuta jedinica koja je samovoljno provodila takve grozote.
Amputirali ruke i vežbali traheotomiju
Nikad nije potpuno razjašnjeno koliko je pokojni car Hirohito znao o zločinima, ali njegov mlađi brat, princ Mikasa, posetio je Jedinicu 731 i u svojim memoarima opisao da je video snimke kineskih zatvorenika kako marširaju ravnicama Mandžurije zbog eksperimenata s otrovnim gasom.
Prema sećanjima lekara Kena Yuasa, koji je čak i sredinom devedesetih, u vreme nastajanja spomenutog teksta NY Tajmsa radio u jednoj klinici u Tokiju, eksperimenti na ljudima sprovođeni su čak i izvan zloglasne Jedinice 731. Doktor Yuasa bio je vojni lekar u Kini, ali tvrdi da nikad nije posetio Jedinicu niti je ikad imao kontakta s njima.
On tvrdi da je, još dok je bio student u Japanu, preko kolega čuo za slučajeve vivisekcije pacijenata u Kini. Kad je stigao u provinciju Shanxi 1942, godine, uskoro su ga tražili da vidi kako izgleda „praktična operacija“.
U dvoranu su uvedena dvojica Kineza, skinuli su ih gole i dali opšu anesteziju. Zatim su Yuasa i njegovi kolege počeli da vežbaju različite vrste operacija; prvo su uklonili slepo crevo, zatim su amputirali ruku i na kraju su vežbali traheotomiju. Nakon 90 minuta, kad su završili, ubili su pacijenta smrtonosnom injekcijom.
Kad su Yuasu postavili za šefa klinike, povremeno je od policije tražio komuniste za vivisekciju. A policija bi mu redovno ispunjavala te zahteve.
On tvrdi da je takvo ponašanje bilo uobičajeno među japanskim doktorima u Kini tokom rata. Ti lekari su samo vežbali na zatvorenicima, a nisu sprovodili nikakva istraživanja.
Povrh svega toga, on je uzgajao kulture tifusa i prosleđivao ih dalje u vojsci. Neko iz te jedinice mu je kasnije govorio da su te kulture koristili kako bi zarazili sela u komunističkoj teritoriji.
Japan je 1944. godine bio pred vojnim porazom i pribegavali su očajničkim merama. Lansirali su ogromne balone i podigli ih visoko u atmosferu gde su ih snažni vetrovi odneli čak do američke obale.
Hteli da koriste biološko oružje u Americi
Nekih dvestotinak balona sletelo je u zapadne delove SAD gde su ubili jednu ženu u Montani i šest osoba o Oregonu.
Decenijama kasnije pojavili su se dokazi da su neki generali zahtevali upotrebu biološkog oružja umesto bombi. Neki su hteli da pošalju kugu ili antraks, drugi su hteli da pošalju stočne viruse kako bi uništili američku stoku ili bolesti žitarica kako bi uništavali useve.
Žestoka rasprava izbila je u Tokiju i dokumenti otkriveni ranih devedesetih pokazali su da je Hideki Tojo, kasnije obešen zbog ratnih zločina, odbio korišćenje biološkog oružja protiv SAD-a.
Na ključnom sastanku sredinom 1944. godine Tojo, nedugo pre toga poteran s mesta premjera i načelnika glavnog stožera, imao je dovoljno autoriteta da uloži veto na predlog.
Već tada je znao Japan gubi rat i bojao se da će takvi napadi na SAD samo dovesti do odmazde biološkim ili hemijskim oružjem.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com