Sve se više priča o tome koliko je multitasking zapravo štetan i manje efikasan nego kada biste stvari obavljali jednu po jednu. Na radnom mestu, nažalost, nekada ga je nemoguće izbeći, kada se od vas jednostavno zahteva da radite više stvari istovremeno, ali bi ga van radnog mesta bilo dobro izbegavati.
Multitasking vas uzrujava, čini vas nervoznim, povećava verovatnoću da ćete u nečemu pogrešiti, plus vam daje i lažan osećaj da stvari završavate brže, dok, zapravo, brže ide ako zadatke obavljate jedan po jedan. Kad se o efektima multitaskinga na duže staze radi, više studija je pokazalo da vremenom izaziva slabljenje opšte koncentracije i pamćenja, u toj meri da vam se može činiti da se kod vas javljaju znaci Alchajmerove bolesti – a nije Alchajmer nego multitasking. Mada se o tome sve češće priča, multitasking je postao navika koje je jako teško osloboditi se; kao što se mnogi osećaju krivim ako priznaju da se odmaraju ili, još gore, da u nekom trenutku ne rade ništa, tako se osećaju krivim i ako rade samo jednu stvar, a nekako bi tu mogli da "uguraju" još jednu (recimo, telefonom pričaju s nekim i istovremeno proveravaju mejl). Taj osećaj krivice može da bude prilično jak, toliko da se osećate kao težak "zgubidan" ako ne radite barem dve stvari istovremeno. Pored toga, navika multitaskinga je toliko jaka da ćemo često i nesvesno, kad uzmemo nešto da radimo, početi još nešto.
Kako se toga osloboditi? Teško i sporo. Osvestite ono što činite, to jest "lovite sebe". Uvežbajte se da s vremena na vreme izvršite kratku mentalnu proveru čiji je cilj da ustanovite koliko stvari trenutno radite. Ako će vam to pomoći, možete namestiti i alarm na mobilnom da vas podseti na tu proveru (samo nemojte da ga podešavate na svakih pet minuta, to bi vam stalno razbijalo koncentraciju). Svaki put kad ustanovite da radite više od jedne stvari, odredite prioritet, i ono što je važnije nastavite da radite, a ono manje hitno odložite dok ne završite ono važnije. To neće uvek biti moguće, a i alarm će vas u početku nervirati, ali u velikom broju slučajeva biće izvodljivo, a jednom kad steknete naviku da obraćate pažnju na ono što radite, alarm vam više neće biti potreban. Sve navedeno traje i zahteva dosta istrajnosti, ali je nagrada i te kako vredna truda – vaš mozak dospeva u znatno bolje stanje od onoga u kojem je odavno bio, u toliko dobro stanje da niste ni verovali da je tako nešto moguće, ili vam se činilo da je to stvar prošlosti, nekih davno prošlih vremena koja su vam ostala u maglovitom sećanju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com